Marija i Tanja, članice Fejsbuk grupe Delfi Kutak, ovoga puta su ukrstile mišljenja o romanu koji vas vodi na vrtoglavo putovanje kroz rusku istoriju – „Ulica Čajkovskog 40“ Pitera Vaterdrinkera.

Zašto smo izabrale baš ovu knjigu za Duelovanje?

Marija: Iskreno, ova knjiga je sama našla put do nas. I ja i Tanja volimo Rusiju. Želele smo da pišemo o jednoj drugoj knjizi, ali se ova nekako sama nametnula.
Tanja: Zbog Čajkovskog, naravno. Iako u njoj nisam naišla na priču o najvećem svetskom kompozitoru, u njoj sam našla izuzetno značajno istorijsko delo.

Kako bi alternativni naslov ili podnaslov knjige mogao da glasi?

Marija: Mislim da joj naslov savršeno odgovara. Razmišljam i, zaista, sve što mi padne na pamet ne zvuči tako dobro.

Tanja: „Tragedija jedne zemlje“.

Koji su naši najjači utisci o radnji?

Marija: Još uvek se polako sležu, ali ne mogu da se otmem utisku koliko smo slični, mi i Rusi. Koliko patnji i stradanja kroz istoriju. Previše za ove naše dve zemlje. Sve vreme sam osećala neku teskobu i uznemirenost, kao kada sam čitala „Džentlmen iz Moskve“.

Tanja: Najjači utisak na mene je ostavilo to koliko su sudbine Rusije i Srbije istovetne. Za svaku rusku tragediju mi imamo svoj pandan, za svakog ubicu naroda mi imamo istog takvog, svaka društvena pojava razvila se i kod nas. Kod nas je jedino klima blaža.

Na koji način je čitanje knjige uticalo na nas?

Marija: Ovo je jedna od onih knjiga koje nije lako zaboraviti, ali nije lako ni čitati. Sve vreme povlačim paralelu sa našom istorijom. Mislim da je stradanje apsolutno recipročno ljubavi koju osećamo prema našoj zemlji. Već nekoliko dana ne mogu da prestanem da mislim na ovu knjigu.
Tanja: Učvrstilo me je u tome da ne volim revolucije.

Šta nas je najviše iznenadilo?

Marija: Iznenadilo me je koliko malo poznajem prilike u Rusiji. Osim onih dobropoznatih činjenica. Morala sam mnogo da guglam kako bih ukapirala većinu stvari.
Tanja: Iznenadilo me je to da jedan zapadni autor može da s ljubavlju piše o Rusiji i saoseća sa ruskim narodom.

Šta nam se nije dopalo?

Marija: Jako sam kritična kada su knjige u pitanju, međutim ovde nisam našla apsolutno nikakvu zamerku (osim, na početku knjige, jedne nespretno prevedene rečenice).

Tanja: Pojedini delovi knjige su mi bili nešto naporniji za čitanje zbog dugih rečenica punih digresija. Posle takvih delova morala sam da predahnem, ne zbog forme rečenica, već zbog njihove potresnosti. Pretpostavljam da je i autor u tim delovima bio veoma uznemiren i ljut i nije želeo da obuzdava svoje emocije.

Koji citat koji nas je podstakao na razmišljanje?

Marija: „Slučajnost je ipak najsnažniji zakon ovog života.“
„Život nam je došao u mirnu ravnotežu. Bio sam srećan. Mislim, ali nisam siguran, da ljudi koji su srećni apsolutno nikada ne misle o pisanju.“

Tanja: „U predvečerje kataklizme kod ljudi se prvo bude životinjski instinkti.“

Kog junaka iz knjige bismo najradije pozvale na večeru?

Marija: Juliju, definitivno. Voli umetnost, muziku, mačke... nesumnjivo moj tip ličnosti.

Tanja: Sigurno Zinaidu Hipijus da mi čita svoj dnevnik i kaže ono što nije stigla da zapiše.

Koje tri reči najbolje opisuju knjigu?

Marija: Patnja, nesreća, ljubav...

Tanja: Potresno, tragično, iskreno.

Koja tri pitanja bismo postavile autoru knjige?

Marija: Nisam ukapirala da li je delo potpuno autobiografsko ili ima malo i fikcije, pa bi eto to moglo biti prvo pitanje. Drugo je, bez sumnje, da li zna što se desilo sa njegovim bivšim partnerom Fopmansom? Da li je ikada zažalio što je izabrao život u Rusiji?

Tanja: Kako vidi Rusiju danas, deset godina posle pisanja knjige? Kako vidi sudbinu Rusije u budućnosti? Ko mu je najdraža poznata osoba koju je upoznao i koga bi voleo da je poznavao?

Da li bismo pročitale i druge knjige ovog autora? Koja bi knjiga onda bila izbor?

Marija: Koliko sam ukapirala, Piter ima bogat književni opus, njegova dela su objavljivana na nemačkom, ruskom i engleskom, ali mi imamo samo ovu jednu prevedenu knjigu. Nadam se da će naići na zainteresovanost domaće publike i da će biti prevedena i druga njegova dela.

Tanja: Obavezno ću ih potražiti, najpre priče o Rusiji. Ovu ću svakako čitati više puta.

Da li bi ova knjiga mogla da postane film?

Marija: Mislim da ova knjiga ne bi mogla da bude ekranizovana, nema tu neke akcije, što film zahteva, više su istorijski zapisi.

Tanja: Apsolutno. Vidim je kao snimke starih pucketavih filmskih traka, za deo koji se odnosi na revoluciju, crnobele segmente za komunističko doba i film u boji za postkomunističko doba.

Kratak zaključak o knjizi:

Marija: Piter je jako talentovan pisac. Knjiga vas vrtoglavo vodi kroz istorijske prilike u Rusiji od 1905. do dana današnjeg. Sa druge strane, pripoveda svoj život i autobiografiju kroz život u Rusiji. Snažno i emotivno. Mada, autobiografije su uvek takve. Ono što čovek oseti nijedna fikcija ne može da nadomesti.

Tanja: Srbijo, nemoj zuriti u nebeske kočije Evrope. Ti si za nju samo nevidljivi sluga. Velika preporuka!
Knjigu bismo preporučile svima koji vole…

Marija: … dobru knjigu i Rusiju. 

Tanja: … istoriju i Rusiju.

Autori: Marija Trajković i Tatjana Kisa
Izvor: Delfi Kutak