Posle duge pauze Laguna je organizovala susret Marije Jovanović i njenih čitalaca 9. jula u knjižari Delfi SKC u Beogradu.
Sa autorkom smo predstavili njene knjige u izdanju Lagune, „Spletkarenje sa sopstvenom dušom“ i „Zvuci iz podmornice“, ali i razgovarali o književnosti, važnim životnim temama.
Marija Jovanović je brojne čitaoce osvojila svojim prvim romanom „Spletkarenje sa sopstvenom dušom“, koji je ovenčan nagradom „Žensko pero“. Stiče se utisak da je ta knjiga aktuelna kao i pre skoro 20 godina i da ne može da se „istroši“.
Marija je istakla da je raduje što „Spletkarenje“ nije dobilo epitet „ženske knjige“, već je rado čitaju i muškarci. „Spletkarenje“ je nastalo spontano, u ne tako lakim životnim okolnostima za autorku, kao neka vrsta terapije i bega od teške svakodnevice. „Prvo su nastale ove male umetnute priče, koje prekidaju narativni tok, i mogu se čitati u sklopu njega ili nezavisno. To je bio moj način da se bavim filozofijom devedesetih godina, dok se peče ’embargo hleb’“, prisetila se književnica. „Oko tih malih priča, naracija je krenula da se plete spontano, ali veoma brzo. Junakinja ’Spletkarenja’ je iskrena, ali postoje trenuci kada se trudi da opravda gomilu laži… Jednostavno, nekada prekrajamo prošlost da bi lakše sa sobom živeli, da bi potisnuli ono zbog čega se stidimo, i to je potpuno normalno.“
„Spletkarenje sa sopstvenom dušom“ je knjiga koja je obeležila jedno vreme. Autorka je naglasila da joj nagrade ne znače previše, ali da je posebno raduje što su u bibliotekama širom Srbije njene knjige pocepane od čitanja.
Posle „Spletkarenja“, Marija je objavila još četiri romana: „Kao da se ništa nije dogodilo“, „Idi, vreme je“, „Dovoljan razlog“ i „Zvuci iz podmornice“.
„Roman ’Zvuci iz podmornice’ smatram svojom najzrelijom knjigom u tehničkom i zanatskom smislu“, rekla je Marija, i dodala da je nije usporilo to što je pisana kao ispovedna proza iz muškog ugla. „Dunja i Đorđe su junaci knjige, oni su kao jin i jang. Đorđe – odbačeno dete u senci brata, čovek koji je razvio kompleks kojim je sebi upropastio život, Dunja – koja se oslanja na intuiciju, koja praktikuje jogu i veruje u nadčulne fenomene.“
Kroz knjige su se menjale i teme koje je Marija obrađivala. „’Kao da se ništa nije dogodilo’ i ’Idi, vreme je’ su vapaj, krik i očaj u jednom nenormalnom vremenu. Osećala sam toliko jada i mržnje prema ljudima koji su dotle doveli situaciju u zemlji, nakon toga sam odlučila da se odatle potpuno povučem. Izborila sam jednu autonomiju od ove države i od njenih institucija“, iskreno je rekla Marija. „Danas se u svojim knjigama bavim univerzalnim ljudskim sudbinama i temama.“
Marija Jovanović je brojne čitaoce osvojila svojim prvim romanom „Spletkarenje sa sopstvenom dušom“, koji je ovenčan nagradom „Žensko pero“. Stiče se utisak da je ta knjiga aktuelna kao i pre skoro 20 godina i da ne može da se „istroši“.
Marija je istakla da je raduje što „Spletkarenje“ nije dobilo epitet „ženske knjige“, već je rado čitaju i muškarci. „Spletkarenje“ je nastalo spontano, u ne tako lakim životnim okolnostima za autorku, kao neka vrsta terapije i bega od teške svakodnevice. „Prvo su nastale ove male umetnute priče, koje prekidaju narativni tok, i mogu se čitati u sklopu njega ili nezavisno. To je bio moj način da se bavim filozofijom devedesetih godina, dok se peče ’embargo hleb’“, prisetila se književnica. „Oko tih malih priča, naracija je krenula da se plete spontano, ali veoma brzo. Junakinja ’Spletkarenja’ je iskrena, ali postoje trenuci kada se trudi da opravda gomilu laži… Jednostavno, nekada prekrajamo prošlost da bi lakše sa sobom živeli, da bi potisnuli ono zbog čega se stidimo, i to je potpuno normalno.“
„Spletkarenje sa sopstvenom dušom“ je knjiga koja je obeležila jedno vreme. Autorka je naglasila da joj nagrade ne znače previše, ali da je posebno raduje što su u bibliotekama širom Srbije njene knjige pocepane od čitanja.
Posle „Spletkarenja“, Marija je objavila još četiri romana: „Kao da se ništa nije dogodilo“, „Idi, vreme je“, „Dovoljan razlog“ i „Zvuci iz podmornice“.
„Roman ’Zvuci iz podmornice’ smatram svojom najzrelijom knjigom u tehničkom i zanatskom smislu“, rekla je Marija, i dodala da je nije usporilo to što je pisana kao ispovedna proza iz muškog ugla. „Dunja i Đorđe su junaci knjige, oni su kao jin i jang. Đorđe – odbačeno dete u senci brata, čovek koji je razvio kompleks kojim je sebi upropastio život, Dunja – koja se oslanja na intuiciju, koja praktikuje jogu i veruje u nadčulne fenomene.“
Kroz knjige su se menjale i teme koje je Marija obrađivala. „’Kao da se ništa nije dogodilo’ i ’Idi, vreme je’ su vapaj, krik i očaj u jednom nenormalnom vremenu. Osećala sam toliko jada i mržnje prema ljudima koji su dotle doveli situaciju u zemlji, nakon toga sam odlučila da se odatle potpuno povučem. Izborila sam jednu autonomiju od ove države i od njenih institucija“, iskreno je rekla Marija. „Danas se u svojim knjigama bavim univerzalnim ljudskim sudbinama i temama.“
1/7
Marija Jovanović priprema novi roman koji je baziran na jednom istinitom događaju i jednom istinitom čoveku, za koga je sama veoma vezana. Posle priče o knjigama, mnogobrojna publika je strpljivo čekala autorkin potpis, a premijerno smo čuli i numeru „Ja gorim“, koju je napisao i otpevao Otto Deže, a kao inspiracija je poslužio upravo Marijin roman u nastajanju.
Autor: Marija Jovanović
