Doli Alderton je tridesetogodišnja autorka, novinarka i voditeljka podkasta. Svoj debitantski autobigrafski roman „Sve što znam o ljubavi“ objavila je 2018. godine i bila je nominovana za nekoliko nagrada, a osvijala je Nacionalnu nagradu za najbolju autobiografiju. Karijeru je počela kao kolumnistkinja, a zatim postala producent rijalitija „Made in Chalsea“. Za „Sunday Times Style“ je pisala kolumnu o vezama dve godine.

Jeste li iznenađeni uspehom knjige „Sve što znam o ljubavi“?

I više nego iznenađena. Nisam spavala dva meseca pre objavljivanja knjige.

Pišete o tome kako se ne treba oslanjati na tuđe pohvale. Kako onda doživljavate reakcije na vašu knjigu?

Kada sam rekla prijateljici da nikad nisam bila ovako srećna, ona je prokomentarisala: „Pa, lako je biti srećan kad svi hvale knjigu koja govori o tvom životu.“ O tome nisam razmišljala. Sa dvadeset godina sam napisala neki bedan rukopis. A ovaj je nastao posle terapije tokom koje sam očvrsla i bila spremna da čujem tuđe reakcije.

Osećate li pritisak da morate da budete bliski ljudima kako bi mogli da se positovete?

Jedna prijateljica je jednom lepo primetila: „Sećam se da si ranije mnogo patila zbog nekih ljubavi, a sada im se smeješ. Gde je tu istina?“ To sam pokušala da uradim – da ispitam višeslojnu prirodu navodno lošeg iskustva. Ljubavna iskustva žena često su predmet moralnih dilema. Pa se često i cepidlači. Ali, da li su ta iskustva stvarno bila toliko loša, ili pak toliko dobra? Mislim da bi trebalo otvoreno govoriti o tome, bez straha da ćemo dobiti etiketu dvoličnosti.

Kako je tehnologija promenila veze mladih generacije?

To je veliko pitanje! Istovremeno mogu da navedem i dobre i loše strane. Volim bliskost koju tehnologije stvaraju, ali mogu i da stvore lažni osećaj bliskosti koji vodi ka tome da manje napora ulažemo u svakodnevne životne odnose. Isto važi i za ljubavne veze.

Kako gledate na trenutnu popularnost feminističkih dela i slavljenje takozvane „buntovne žene“?

Mislim da je to dobra stvar. Dugo nisam ni razumela feminizam jer je predstavljan kao nešto sramotno – isključivo i homofobno. Istorija je umanjivala važnost feminizma, ali danas je jasno da je reč o fundamentalnim ljudskim pravima.

Koja vam je omiljena knjiga koju ste pročitali u poslednje vreme?

„Normalni ljudi“ Sali Runi. Bila sam toliko srećna kada sam od nje izgubila nagradu Voterstons. (smeh) Mislim da je hrabro istraživala seksualnost i na sjajan način spojila agresiju i slobodu. To je neistražena teritorija.

Nedavno ste napunili 30 godina. Jeste li prošli kroz krizu?

Ogromnu krizu. Volela bih da imam smisleniji odgovor, ali jednostavno ne želim da ostarim i umrem. Teško mi je padala ideja da ću jednog dana izgubiti mladalačku ženstvenost. Grozno mi je kad pomislim o čemu sam sve razmišljala, mislila sam da neću biti u stanju da to prevaziđem.

Na čemu sada radite?

Radim još jednu sezonu podkasta „Ljubavne priče“, pokušavam da napišem roman i adaptiram knjigu za televiziju.

Izvor: theguardian.com
Prevod: Dragan Matković