„Dolazak matadora“: Nalet svežeg vazduha i preko potrebnog nekorektnog rokenrola
Beogradska Laguna nedavno je objavila novi i dugoočekivani roman Branka Rosića „Dolazak matadora“.
Zašto kažem dugoočekivani? Zato što sam sticajem okolnosti znala da već neko vreme radi na novom romanu i trud i rad se definitivno vide. Pred čitaocima je uzbudljiva, ironična, crnohumorna slika današnjeg politički korektnog, woke društva, u kome je sasvim normalno da se sretnu Jovanka Orleanka i Raskoljnikov 21. veka.
Kroz priče o Maksu, glumcu u senci oca glumčine, osuđenog na sporedne uloge i predstave po tržnim centrima, i njegovom drugaru Gavranu, advertajzeru kome se smučio korporacijski svet, Rosić čitaocima bukvalno prinosi ogledalo ispred lica u kome vide ne samo Srbiju već svet u kome žive, koji se u poslednjih nekoliko godina okrenuo naglavačke. I Rosić to radi šmekerski i sa stilom. Tu nema optužbi, nema nametanja svojih stavova – sve je vrlo jasno, vrlo gospodski izloženo da čitalac sam izvlači svoje zaključke.
Maks, naš Raskoljnikov, dobija priliku kakva se događa jednom u životu. Moćna žena mu predlaže da bude glavni glumac u sofisticiranoj prevari, što on – željan da jednom ima glavnu ulogu – prihvata, sa neizbežnim posledicama.
Gavran, koji napušta advertajzing, odlazi u Francusku gde živi kao ulični svirač. Tamo upoznaje i zaljubljuje se Kamij i nudi joj (ne)očekivani poklon koji samo neko ko je reklamni mag može da dâ – društvenu revoluciju čija je ona Jovanka Orleanka. Revolucija prerasta u pokret koji preti i na kraju guta svoju decu.
Kroz njihove priče provejava čitava plejada likova, što stvarnih – od Vivijen Vestvud i Dejmijena Hersta, preko Emanuela Makrona i Bona (apsolutno sam oduševljena njegovim izlaskom iz priče), što izmišljenih – mada bi bolje bilo reći nepoznatih, a sve se dešava u senci korone i haosa koji je taj virus uneo u sve naše živote i okrenuo ih naglavačke.
A tu je i sada izluđujuće popularna i politički korektna woke kultura negiranja prošlosti, prepričavanja i peglanja istorije, odbacivanja Diznijevih likova kao nedovoljno rasno, polno, seksualno, štagod raznovrsnih, o čemu Rosić piše sa ironičnim i duhovitim otklonom starog pankera.
„Dolazak matadora“ je nalet svežeg vazduha, preko potrebna doza nekorektnog rokenrola i najbolji Rosićev roman do sada. Jedva čekam sledeći! Najtoplija preporuka!
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
Zašto kažem dugoočekivani? Zato što sam sticajem okolnosti znala da već neko vreme radi na novom romanu i trud i rad se definitivno vide. Pred čitaocima je uzbudljiva, ironična, crnohumorna slika današnjeg politički korektnog, woke društva, u kome je sasvim normalno da se sretnu Jovanka Orleanka i Raskoljnikov 21. veka.
Kroz priče o Maksu, glumcu u senci oca glumčine, osuđenog na sporedne uloge i predstave po tržnim centrima, i njegovom drugaru Gavranu, advertajzeru kome se smučio korporacijski svet, Rosić čitaocima bukvalno prinosi ogledalo ispred lica u kome vide ne samo Srbiju već svet u kome žive, koji se u poslednjih nekoliko godina okrenuo naglavačke. I Rosić to radi šmekerski i sa stilom. Tu nema optužbi, nema nametanja svojih stavova – sve je vrlo jasno, vrlo gospodski izloženo da čitalac sam izvlači svoje zaključke.
Maks, naš Raskoljnikov, dobija priliku kakva se događa jednom u životu. Moćna žena mu predlaže da bude glavni glumac u sofisticiranoj prevari, što on – željan da jednom ima glavnu ulogu – prihvata, sa neizbežnim posledicama.
Gavran, koji napušta advertajzing, odlazi u Francusku gde živi kao ulični svirač. Tamo upoznaje i zaljubljuje se Kamij i nudi joj (ne)očekivani poklon koji samo neko ko je reklamni mag može da dâ – društvenu revoluciju čija je ona Jovanka Orleanka. Revolucija prerasta u pokret koji preti i na kraju guta svoju decu.
Kroz njihove priče provejava čitava plejada likova, što stvarnih – od Vivijen Vestvud i Dejmijena Hersta, preko Emanuela Makrona i Bona (apsolutno sam oduševljena njegovim izlaskom iz priče), što izmišljenih – mada bi bolje bilo reći nepoznatih, a sve se dešava u senci korone i haosa koji je taj virus uneo u sve naše živote i okrenuo ih naglavačke.
A tu je i sada izluđujuće popularna i politički korektna woke kultura negiranja prošlosti, prepričavanja i peglanja istorije, odbacivanja Diznijevih likova kao nedovoljno rasno, polno, seksualno, štagod raznovrsnih, o čemu Rosić piše sa ironičnim i duhovitim otklonom starog pankera.
„Dolazak matadora“ je nalet svežeg vazduha, preko potrebna doza nekorektnog rokenrola i najbolji Rosićev roman do sada. Jedva čekam sledeći! Najtoplija preporuka!
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
