Đorđe Bajić: Sreća je često čista iluzija

Nakon romana „Žuta kabanica“ i „Jedno đubre manje“, u kojima je zadao velike zadatke Nikoli Limanu, pisac Đorđe Bajić ni ovoga puta nije štedeo policijskog inspektora. Liman se u najnovijoj knjizi „Smrt u ružičastom“ susreće sa misterioznom smrću jedne bogatašice sa Dedinja.

Kakvu ste trilersku poslasticu pripremili za čitaoce?

U pitanju je roman „Smrt u ružičastom“ u izdanju Lagune, krimić, nadam se, krcat uzbuđenjima i preokretima u kome policijski inspektor Nikola Liman istražuje misterioznu smrt plavokose bogatašice sa Dedinja. U četiri reči – triler na srpski način.

Od Limana traže da što pre zatvori slučaj, makar to značilo da pogazi pravdu i istinu. Kakva se osećanja komešaju u njemu: hoće li uspeti da ostane dosledan sebi ili će pokleknuti pred pritiscima?

Nikola je čovek sa podosta krupnih mana, daleko je od savršenstva, ali mu je srce na pravom mestu. Ne trpi nepravdu i učiniće sve što može da istera istinu na čistac. A da li će u tome na kraju i uspeti – saznajte u romanu!

Ovaj triler bi bio ogledalo čega ili koga?

U „Smrti u ružičastom“ se ogledaju savremeni Beograd i naše naravi, ali sve to dato kroz zdrav i pouzdan žanrovski filter.

Nikola Liman se kao lik pojavljuje u još dva Vaša romana – „Žuta kabanica“ i „Jedno đubre manje“. Kako je sazreo kao inspektor, suprug, čovek...?

Iako je napisan i objavljen treći, roman „Smrt u ružičastom“ je zapravo hronološki prvi u serijalu, pa samim tim i najbolje početno mesto za druženje sa Limanom. Pred mojim junakom su veliki izazovi, uključujući i neke važne lekcije koje će morati da nauči – o drugima, ali i o sebi.

Simbolika naziva knjige - zašto ružičasto? Da li je to asocijacija na neku bezbrižnost, lepši pogled na svet, nevinost...?

Bajke ne postoje u stvarnom životu. Ipak, mnogi pokušavaju, lažući sebe i druge, da svoje živote predstave kao savršene i „ružičaste“. Moj roman je svojevrsna demistifikacija tog nedostižnog ideala. Novac nije svemoćan, a sreća je često čista iluzija.

S obzirom na to da ste i filmski kritičar i dobro poznajete sedmu umetnost, da li će avanture Nikole Limana doživeti ekranizaciju?

Svakako bih voleo da se to dogodi. Što pre.

Na koji način ovaj triler govori o nama, našem društvu, pojedincu...?

„Smrt u ružičastom“ jeste, pre svega, čistokrvan žanrovski roman, s tim da uz to nudi i presek našeg društva – verujem da će svaki čitalac, u većoj ili manjoj meri, na stranicama mog romana prepoznati našu stvarnost.

Kako se pisac priprema za pisanje jednog trilera – kako izgleda taj proces?

Srž dobrog kriminalističkog romana je centralna misterija i uvek je sklapam sa puno pažnje, pazeći na svaki detalj. Naravno, izuzetno su mi važni i likovi – ako oni nisu ubedljivi i životni, sve ostalo pada u vodu.

Koliko se pisci ogledaju u svojim likovima? Koliko vas ima u Nikoli i obrnuto?

Iste smo visine i imamo sličnu kilažu – sve ostalo je različito. Želeo sam da stvorim svog glavnog junaka od nule, a ne da koristim postojeće ljude kao uzore, pa ni sebe. Doduše, ima malo Čendlerovog Filipa Marloua u mom Limanu, mogli bi da budu dalji rođaci.

Da li se naziru neke nove teme, neki novi zadaci za inspektora Limana?

Svakako. „Smrt u ružičastom“ je već sada, mesec dana od objavljivanja, ubedljivo moj najuspešniji roman. Tome je svakako doprinelo i to što sam prvi put objavio za Lagunu, ali ništa nije manje značajno ni to što sam sazreo kao pisac. Čitaoci su to prepoznali i traže da Liman što pre dobije novi slučaj – i tu želju ću im, Bože zdravlja, rado ispuniti.

Kako komentarišete to da Skandinavci imaju Nesbea, a mi vas?

Pa nismo loše prošli.

Novinar: Milena Krstajić
Izvor: Informer