Đorđe Bajić: Moj glavni junak je uvek u potrazi za istinom

„Umri, ljubavi!“ naslov je najnovije knjige pisca i filmskog kritičara Đorđa Bajića u izdanju Lagune u kom se vratio liku inspektora Nikole Limana. Reč je o drugom delu planirane trilogije o beogradskom detektivu koji istražuje jedno u nizu misterioznih ubistava.

Foto: Ema Bednarž

Bajić za Euronews Srbija kaže da se mogu pronaći sličnosti između Filipa Marloua iz knjiga Rejmonda Čendlera i možda Sema Spejda u delima Dešijela Hemeta sa njegovim glavnim junakom, s tim da je njegova priča smeštena u savremenom Beogradu.

„Nikola Liman se pojavio davno, pre deset godina, u jednom mom romanu ‘Žuta kabanica’ kao važan, ali epizodni lik. Dopao se ne samo meni nego i čitaocima, i poželeo da napišem roman gde će se sve vrteti oko njega. Kao što Agata Kristi ima svog Poaroa, da i ja imam svog junaka“, objašnjava Bajić.

Pisac kaže da svakodnevno „razgovara“ sa svojim glavnim protagonistom koji je, kako kaže, kao i većina drugih glavnih likova u krimi romanima negde „nagrižen“.

„Sve što se takvim likovima dešava, mora da ostavlja trag na njima. Ali istovremeno, to je plemenit posao i potraga za istinom, barem u idealnim okolnostima. Nisam siguran koliko je tako i u praksi, ali moj Liman će se truditi da zadovolji pravdu, makar bila i poetska“, objašnjava pisac.

U Laguni su izašla dva romana sa njim kao inspektorom, a svaki od njih može se čitati kao delo za sebe. Ipak, Bajić preporučuje da je bolje čitati prvo „Smrt u ružičastom“, pa onda „Umri, ljubavi!“, zato što svaki slučaj ima neka pomeranja u privatnom životu Limana.

Od „Ostrva prokletih“ do priče o beogradskom detektivu

Inače, „Umri, ljubavi!“ je njegov peti roman, dok je prvi „Ostrvo prokletih“ žanrovski potpuno različit od svega što je kasnije stvarao. U njemu glavni junak dolazi u Los Anđeles, a zatim i na ozloglašeno Ostrvo prokletih, gde pokušava da iz kandži zombija spase čuvenu porno-divu i njene prijatelje.

„Moj prvi roman izašao je davne 2010. i to je horor avantura. To mi je vrlo prijalo, jer sam potpuno pustio mašti na volju i nisam bio uslovljen realnošću, ali sam shvatio da možda nije loše da malo smanjim doživljaj i ponudim čitaocima ono što najbolje znam. Mislim da Beograd zaista dobro poznajem, osećam taj njegov duh, tako da mi je bila želja da stvorim jednog junaka koji će biti pravo beogradsko njuškalo i da oko njega izgradim taj serijal i priču“, objašnjava Bajić.

Osmislio je razgranatu priču sa velikim brojem likova i nizom isprepletenih događaja, a ideja je da nakon treće knjige o inspektoru Limanu „pomeri težište u neku drugu stranu“, iako će junak i dalje zadržavati centralnu poziciju.

„Čini mi se da je okosnica svakog kvalitetnog dela – bilo da je krimić, bilo da je neki drugi žanr – ljubavna priča i priča o međuljudskim odnosima. Ne mora biti ljubavna u smislu braka ili veze, ali su mi međuljudski odnosi jako bitni. Jer zašto uopšte dolazi do zločina? Naravno, tu je i neka korist, želja da se dođe do novca, ali kod mene su  zapravo, obično tu i dublji porivi“, objašnjava pisac.

Upitan odakle crpi inspiraciju, Bajić odgovara da stvarne događaje voli da preformuliše prema svom senzibilitetu.

„Stvarnost nam je previše crna. Dešavaju se tako strašne stvari i tako strašna ubistva da ja ne bih da ih opisujem u svojim romanima. Moji krimići su blaži od stvarnosti“, kaže naš sagovornik.

Ko bi glumio inspektora Limana?

Priznaje da bi voleo da se po ugledu na mnoge druge krimi romane i njegova priča o inspektoru Limanu adaptira za film ili televiziju.

„Možda bi u slučaju ove trilogije serija bila prigodnija, a voleo bih da se radi u Srbiji, sa srpskim glumcima, jer je ovo baš beogradska priča“, ističe Bajić, koji bi za glavnu ulogu odabrao glumca Petra Zekavicu.

„Vrlo zanimljiv glumac, koji je karijeru gradio pre svega u Rusiji, a onda se pre izvesnog vremena vratio i obogatio i naš film. Ima veliko iskustvo i pojavu i bio bi pravi, svež Liman“, ocenjuje pisac.

„Bez priče ništa“

Od domaćih kriminalističkih serija koje su ostavile traga izdvaja prvu sezonu serije „Ubice mog oca“, „Pet“ i „Grupa“, a smatra da je ključ uspeha bilo kog formata – dobra priča.

„Scenario je osnov dobrog filma, dobra priča je osnov dobrog romana – bez toga jednostavno ne može. Možda reditelji koji imaju specifičan talenat mogu i bez priče nešto da urade, ali to je stvarno veoma retko“, ocenio je Bajić.

Izvor: Euronews Srbija