Divni i starinski debitantski roman
„Kad ti život uvali nilskog konja“ je pravi pupoljak među romanima koji pršti od jezičkih doskočica i suzbija jezički korov.
Kada se pred vama nađe junak koji odrasta kao potomak nekadašnje cirkuske akrobatkinje ruskog porekla i živi u kući sa starim klavirom u podrumu i golubarnikom u dnu vrta, znate da sledi čudesna fabula i đavolski dobar narator.
Čak i najsivlji svakodnevni život na ostrvu Amageru može postati raznobojan i bujan kada čamotinja i dosada propupe od života, dok trivijalnost i monotonija iskaču poput belih rada i ostalog raznobojnog višegodišnjeg bilja.
Tako bi život trebalo da izgleda prema glavnoj junakinji i naratorki prelepog debitantskog romana Anete Bjeufelt „Kad ti život uvali nilskog konja“. Sredovečna, stidljiva i povučena slikarka Ester, koja nema dece, verovatno bi mogla biti oslikana kao smežurana baba-devojka, ali pod veštim perom Anete Bjeufelt ona i njena porodična istorija razotkrivaju zadivljujući i uzbudljiv svet koji će čitaoce preplaviti bojama i strašću za pripovedanjem.
Polen na vidiku
Povremeno će roman možda delovati suviše bujno. Jezički procvat pršti na sve strane, ostavljajući vas bez daha od napupelih priča, puneći vam oči knjiškim polenom koji će vas na nekoliko momenata primorati da kihnete od želje za čitanjem.
„Kad ti život uvali nilskog konja“ je dražesna i životna porodična saga. Autorka, koja je ujedno i muzičarka ovenčana mnoštvom priznanja i nagrada, definitivno se pokazala kao darovita književnica o kojoj ćemo, nadamo se, još mnogo čitati.
U njoj je toliko želje za pripovedanjem koju očigledno ne može da savlada, a mislimo da ne bi ni trebalo.
U kući u Palermoveju na ostrvu Amager Ester odrasta sa bakom Varenjkom, nekadašnjom akrobatkinjom cirkusa „Sovalski“ u Sankt Peterburgu. Varenjka se preselila u Kopenhagen posle smrti svog oca, direktora cirkusa sklonog piću, nakon čega će je zaprositi Hanibal Severin Moler, sin danskog trgovca.
Mala srdita žena kontroliše muža, ćerku, zeta i unuke, govoreći lošim danskim jezikom, koji je podjednako obogaćen ruskim i lokalnim (danskim) kletvama i psovkama.
Njena prelepa ćerka Eva, stjuardesa SAS avio-kompanije, upoznaje švedskog golubara Jana Gustava, na njegovom putu za London 1946. godine. To je ljubav na prvi pogled. Nakon prijema nagrade, koju je podelio sa svojom golubicom Matildom, za ratni doprinos tokom Drugog svetskog rata, Gustav poziva Evu u grad. Pet meseci kasnije oni su se venčali i u tom braku dobili tri ćerke.
Najstarija ćerka Filipa je najtalentovanija ali krhkog zdravlja i umire u ranoj mladosti. Pored nje, tu su i bliznakinje koje se potpuno razlikuju. Olga je prelepa sa predivnim glasom koji je još tokom studija na Konzervatorijumu vodi do Pariske opere i na putovanja širom sveta. Naša naratorka Ester je krupne građe, ne toliko privlačna i sa talentom za slikarstvo koji nikada nije priznat.
Bliznakinje drže noćni život Kopenhagena u malom prstu. U tome im se pridružuje sused Johan, koji je odrastao uz nepouzdanog i nasilnog oca, potlačenu majku i sestru invalida. Uprkos svojim avanturama, one sanjaju o velikoj ljubavi.
Ester upoznaje muškarca s kojim će živeti nekoliko godina, ali nakon što se razočara u njega i prerano uđe u menopauzu, odustaće od brige o svom telu i svoju pažnju preusmeriti na Palermovej, porodičnu priču i dobrobit drugih.
Bujanje života
Uprkos tome što priča možda deluje tužno, stil Anete Bjeufelt pleni životom i dobrim raspoloženjem, što se najbolje vidi u opisima trenutaka tuge i čamotinje kada iz sivih tonova izranjaju boje:
„Moć govora mi još spava“, rekla je protežući duge noge na svom ležaju. „Glagoli ne žele da se probude, a budući da oni određuju sve radnje, ne može se bogzna koliko toga dogoditi.“
Ester postaje porodični hroničar, i pošto je slikarka sklona jakim i komplementarnim bojama koje koristi na svojim slikama pejzaža i životinja, porodična saga odiše istim tonovima.
Književni stil, bujan i maštovit, staromodan je kao što je i Esterina umetnost. Međutim, Anete Bjeufelt je dosledna i vična svom živahnom izražavanju, u kom se, uprkos prezasićenosti lokalizmima, skriva njen šarm.
Autor: Meret Rajnholt
Izvor: berlingske.dk
Prevela: Aleksandra Mišić
Kada se pred vama nađe junak koji odrasta kao potomak nekadašnje cirkuske akrobatkinje ruskog porekla i živi u kući sa starim klavirom u podrumu i golubarnikom u dnu vrta, znate da sledi čudesna fabula i đavolski dobar narator.
Čak i najsivlji svakodnevni život na ostrvu Amageru može postati raznobojan i bujan kada čamotinja i dosada propupe od života, dok trivijalnost i monotonija iskaču poput belih rada i ostalog raznobojnog višegodišnjeg bilja.
Tako bi život trebalo da izgleda prema glavnoj junakinji i naratorki prelepog debitantskog romana Anete Bjeufelt „Kad ti život uvali nilskog konja“. Sredovečna, stidljiva i povučena slikarka Ester, koja nema dece, verovatno bi mogla biti oslikana kao smežurana baba-devojka, ali pod veštim perom Anete Bjeufelt ona i njena porodična istorija razotkrivaju zadivljujući i uzbudljiv svet koji će čitaoce preplaviti bojama i strašću za pripovedanjem.
Polen na vidiku
Povremeno će roman možda delovati suviše bujno. Jezički procvat pršti na sve strane, ostavljajući vas bez daha od napupelih priča, puneći vam oči knjiškim polenom koji će vas na nekoliko momenata primorati da kihnete od želje za čitanjem.
„Kad ti život uvali nilskog konja“ je dražesna i životna porodična saga. Autorka, koja je ujedno i muzičarka ovenčana mnoštvom priznanja i nagrada, definitivno se pokazala kao darovita književnica o kojoj ćemo, nadamo se, još mnogo čitati.
U njoj je toliko želje za pripovedanjem koju očigledno ne može da savlada, a mislimo da ne bi ni trebalo.
U kući u Palermoveju na ostrvu Amager Ester odrasta sa bakom Varenjkom, nekadašnjom akrobatkinjom cirkusa „Sovalski“ u Sankt Peterburgu. Varenjka se preselila u Kopenhagen posle smrti svog oca, direktora cirkusa sklonog piću, nakon čega će je zaprositi Hanibal Severin Moler, sin danskog trgovca.
Mala srdita žena kontroliše muža, ćerku, zeta i unuke, govoreći lošim danskim jezikom, koji je podjednako obogaćen ruskim i lokalnim (danskim) kletvama i psovkama.
Njena prelepa ćerka Eva, stjuardesa SAS avio-kompanije, upoznaje švedskog golubara Jana Gustava, na njegovom putu za London 1946. godine. To je ljubav na prvi pogled. Nakon prijema nagrade, koju je podelio sa svojom golubicom Matildom, za ratni doprinos tokom Drugog svetskog rata, Gustav poziva Evu u grad. Pet meseci kasnije oni su se venčali i u tom braku dobili tri ćerke.
Najstarija ćerka Filipa je najtalentovanija ali krhkog zdravlja i umire u ranoj mladosti. Pored nje, tu su i bliznakinje koje se potpuno razlikuju. Olga je prelepa sa predivnim glasom koji je još tokom studija na Konzervatorijumu vodi do Pariske opere i na putovanja širom sveta. Naša naratorka Ester je krupne građe, ne toliko privlačna i sa talentom za slikarstvo koji nikada nije priznat.
Bliznakinje drže noćni život Kopenhagena u malom prstu. U tome im se pridružuje sused Johan, koji je odrastao uz nepouzdanog i nasilnog oca, potlačenu majku i sestru invalida. Uprkos svojim avanturama, one sanjaju o velikoj ljubavi.
Ester upoznaje muškarca s kojim će živeti nekoliko godina, ali nakon što se razočara u njega i prerano uđe u menopauzu, odustaće od brige o svom telu i svoju pažnju preusmeriti na Palermovej, porodičnu priču i dobrobit drugih.
Bujanje života
Uprkos tome što priča možda deluje tužno, stil Anete Bjeufelt pleni životom i dobrim raspoloženjem, što se najbolje vidi u opisima trenutaka tuge i čamotinje kada iz sivih tonova izranjaju boje:
„Moć govora mi još spava“, rekla je protežući duge noge na svom ležaju. „Glagoli ne žele da se probude, a budući da oni određuju sve radnje, ne može se bogzna koliko toga dogoditi.“
Ester postaje porodični hroničar, i pošto je slikarka sklona jakim i komplementarnim bojama koje koristi na svojim slikama pejzaža i životinja, porodična saga odiše istim tonovima.
Književni stil, bujan i maštovit, staromodan je kao što je i Esterina umetnost. Međutim, Anete Bjeufelt je dosledna i vična svom živahnom izražavanju, u kom se, uprkos prezasićenosti lokalizmima, skriva njen šarm.
Autor: Meret Rajnholt
Izvor: berlingske.dk
Prevela: Aleksandra Mišić
