Delfi Kutak je pročitao: „Okean od papira“
Ljubitelji Gejmena, jeste li tu? Sada kada imam vašu pažnju, htedoh da vam predstavim novu, osvežavajuću, čudesno ilustrovanu, (prvu od šest), knjigu o magiji i misteriji, knjigu neobičnosti, mudrošću obgrljenom. U pitanju je nova knjiga Zorana Penevskog „Okean od papira: Knjiga Moći“, knjigu koja je za apsolutno sve uzraste, bez presedana.
„Duša je kao okean od papira, beskrajna belina po kojoj sudbina ispisuje svoju priču.“
Kada zakoračimo u taj neobični svet, susrešćemo se sa Petogradom, koji nam (bukvalno) saopštava da je načinjen od pet delova od kojih svaki ima svoj grb i zaštitnika. Tako, koračajući prema šumi, tamo sa istoka, zalazimo u deo čiji je zaštitnik vuk, ako se, pak, uputitmo dole, ka jugu i čudesnim njivama, dolazimo do dela Petograda čije je obeležje svinja. Ako, eto, baš ne želite u neki od ponuđenih delova, a vi skoknite do zapada, planinama ovenčanim, jer je tu ušuškan medveđi simbol, a ako ni tamo ne vidite svoj ostanak, sever i ribe, žitelji tik uz Ćutljivo more, pružiće vam svoje gostoprimstvo. Mislim, valjda hoće. Zaboravne li mene, naravno da postoji i taj peti deo, a to je sam centar grada gde mudruju sove.
Eto, geografski odredismo ko gde „caruje“, a sad, ko je dovoljno hrabar da ukrstimo maštovitost? Jer, staništari Petograda to rado čine, pa što ne bismo i mi? Ili ćemo se, zajedničkim snagama, potruditi da rešimo čuvenu zagonetku i pomognemo Tarvinu da pronađe lek za sestrinu bolest od koje je, mnogo ranije, i njegova majka preminula?
Eh, čudne li furijske groznice sa sve vodenim runolistom, crnom vrumijom, kokodom, furputom i masnim krivorogom! Ako ništa drugo, a ono, pogledajte koliko su nazivi simpatični. A tek ilustracije... Pa to je nešto čudesno, zaista! Mene jeste pomalo podsetilo na dvojac Gejmen-Ridl (a čuh i da nisam jedina tog mišljenja) i rado ću nastaviti druženje sa Tarvinom, Meonom, Kromanom, Skoglom jer mi je ova knjižica zagolicala maštu i potpuno me opustila prilikom čitanja. Ja uživah, a vi kako želite.
I, zapamtite: Dok neki simboli vole, demoni niski ružne noge ližu strasno.
Nemojte da vas nisam upozorila.
Autor: Aleksandra Stojanović
Izvor: Delfi Kutak
„Duša je kao okean od papira, beskrajna belina po kojoj sudbina ispisuje svoju priču.“
Kada zakoračimo u taj neobični svet, susrešćemo se sa Petogradom, koji nam (bukvalno) saopštava da je načinjen od pet delova od kojih svaki ima svoj grb i zaštitnika. Tako, koračajući prema šumi, tamo sa istoka, zalazimo u deo čiji je zaštitnik vuk, ako se, pak, uputitmo dole, ka jugu i čudesnim njivama, dolazimo do dela Petograda čije je obeležje svinja. Ako, eto, baš ne želite u neki od ponuđenih delova, a vi skoknite do zapada, planinama ovenčanim, jer je tu ušuškan medveđi simbol, a ako ni tamo ne vidite svoj ostanak, sever i ribe, žitelji tik uz Ćutljivo more, pružiće vam svoje gostoprimstvo. Mislim, valjda hoće. Zaboravne li mene, naravno da postoji i taj peti deo, a to je sam centar grada gde mudruju sove.
Eto, geografski odredismo ko gde „caruje“, a sad, ko je dovoljno hrabar da ukrstimo maštovitost? Jer, staništari Petograda to rado čine, pa što ne bismo i mi? Ili ćemo se, zajedničkim snagama, potruditi da rešimo čuvenu zagonetku i pomognemo Tarvinu da pronađe lek za sestrinu bolest od koje je, mnogo ranije, i njegova majka preminula?
Eh, čudne li furijske groznice sa sve vodenim runolistom, crnom vrumijom, kokodom, furputom i masnim krivorogom! Ako ništa drugo, a ono, pogledajte koliko su nazivi simpatični. A tek ilustracije... Pa to je nešto čudesno, zaista! Mene jeste pomalo podsetilo na dvojac Gejmen-Ridl (a čuh i da nisam jedina tog mišljenja) i rado ću nastaviti druženje sa Tarvinom, Meonom, Kromanom, Skoglom jer mi je ova knjižica zagolicala maštu i potpuno me opustila prilikom čitanja. Ja uživah, a vi kako želite.
I, zapamtite: Dok neki simboli vole, demoni niski ružne noge ližu strasno.
Nemojte da vas nisam upozorila.
Autor: Aleksandra Stojanović
Izvor: Delfi Kutak
