Delfi Kutak je pročitao: „Autsajderi“
Nedavno je Laguna pokrenula ediciju Autsajderi u cilju predstavljanja dela 20. i 21. veka koja nam prikazuju drugu stranu adolescencije. Čast da je otvori pripala je istoimenom delu koje je te daleke 1967. godine izazvalo veliki bum zbog provokativne tematike.
Poniboj Kertis je četrnaestogodišnjak koji (pored svoje starije braće Darija i Sodapopa i njihovog društva) predstavlja bandu grisera, supkulture nastaloj u Americi pedesetih godina koja je bila prepoznatljiva po kožnim jaknama, farmericama i zalizanim kosama. Često imaju problema sa zakonom i rivalskom bandom buržuja, bogate dece koji uživaju u premlaćivanju svojih suparnika iz radničke klase. Stvari će se promeniti kada Poniboj i Džoni, njegov najbolji drug, stupe u komunikaciju sa pripadnicama suparničke strane, što će dovesti do tragičnog događaja koji će na sve njih imati uticaja.
Ovo delo predstavlja glas svih mladih koji nisu bili te sreće da odrastaju u zlatnom kavezu. Poniboj i njegova braća žive bez roditelja i, iako različitih karaktera, mogu da se oslone samo jedni na druge. Šta tek reći o jednom od najtragičnijih likova iz romana Džoniju, koji odrasta u disfunkcionalnoj porodici i za koga roditelji uopšte ne mare.
Stil autorke S. E. Hinton je direktan. Bez pardona se obraća čitaocima, bez ustezanja pišući o tabu temama tog vremena, poput sukoba maloletničkih bandi, konzumiranja alkohola i cigareta i disfunkcionalnim porodicama. Zbog svega navedenog, knjiga je po objavljivanju izazvala kontroverze i bila zabranjena u mnogim bibliotekama. Dodatnu pažnju privukle su autorkine godine kada je knjiga objavljena („Autsajdere“ je objavila sa nepunih 18 godina). Kako je jednom prilikom izjavila, knjigu je počela da piše u 15. godini izrevoltirana što je njen prijatelj dobio batine zato što je bio drugačiji.
Knjiga nosi poruku – bilo kojoj strani da pripadamo, bogatim buržujima ili siromašnim griserima iz radničke klase, svi smo mi zapravo isti. To se najbolje vidi u konverzaciji između Poniboja i jednog od buržuja koji je posle tragičnog događaja izrazio žaljenje. Kako je knjiga odmicala, tako su se svi likovi u njoj promenili.
Laguna je odabrala odličan način da novu ediciju otvori ovim romanom jer glas izgubljene mladosti treba da se čuje. Nadam se da ovo neće biti jedini roman ove autorke koji je Laguna objavila.
Autor: Lazar Vuković
Izvor: Delfi Kutak
Poniboj Kertis je četrnaestogodišnjak koji (pored svoje starije braće Darija i Sodapopa i njihovog društva) predstavlja bandu grisera, supkulture nastaloj u Americi pedesetih godina koja je bila prepoznatljiva po kožnim jaknama, farmericama i zalizanim kosama. Često imaju problema sa zakonom i rivalskom bandom buržuja, bogate dece koji uživaju u premlaćivanju svojih suparnika iz radničke klase. Stvari će se promeniti kada Poniboj i Džoni, njegov najbolji drug, stupe u komunikaciju sa pripadnicama suparničke strane, što će dovesti do tragičnog događaja koji će na sve njih imati uticaja.
Ovo delo predstavlja glas svih mladih koji nisu bili te sreće da odrastaju u zlatnom kavezu. Poniboj i njegova braća žive bez roditelja i, iako različitih karaktera, mogu da se oslone samo jedni na druge. Šta tek reći o jednom od najtragičnijih likova iz romana Džoniju, koji odrasta u disfunkcionalnoj porodici i za koga roditelji uopšte ne mare.
Stil autorke S. E. Hinton je direktan. Bez pardona se obraća čitaocima, bez ustezanja pišući o tabu temama tog vremena, poput sukoba maloletničkih bandi, konzumiranja alkohola i cigareta i disfunkcionalnim porodicama. Zbog svega navedenog, knjiga je po objavljivanju izazvala kontroverze i bila zabranjena u mnogim bibliotekama. Dodatnu pažnju privukle su autorkine godine kada je knjiga objavljena („Autsajdere“ je objavila sa nepunih 18 godina). Kako je jednom prilikom izjavila, knjigu je počela da piše u 15. godini izrevoltirana što je njen prijatelj dobio batine zato što je bio drugačiji.
Knjiga nosi poruku – bilo kojoj strani da pripadamo, bogatim buržujima ili siromašnim griserima iz radničke klase, svi smo mi zapravo isti. To se najbolje vidi u konverzaciji između Poniboja i jednog od buržuja koji je posle tragičnog događaja izrazio žaljenje. Kako je knjiga odmicala, tako su se svi likovi u njoj promenili.
Laguna je odabrala odličan način da novu ediciju otvori ovim romanom jer glas izgubljene mladosti treba da se čuje. Nadam se da ovo neće biti jedini roman ove autorke koji je Laguna objavila.
Autor: Lazar Vuković
Izvor: Delfi Kutak
