Ukoliko ste gledali filmski hit „Ubistva pod cvetnim mesecom“ reditelja Martina Skorsezea, prava je prilika da, ako to već niste, pročitate knjigu na kojoj je on i zasnovan. Knjiga Dejvida Grena „Ubistva pod cvetnim mesecom“ beleži istorijat ubistava i nerazjašnjenih smrtnih slučajeva među pripadnicima plemena Osejdž u Oklahomi, koja su se odigrala pre više od jednog veka. Iako je uključen i FBI, što je dovelo do osude tri muškarca, istraga jedva da je zagrebala po površini zavere koja je s vremenom zaboravljena. Mnogi se nadaju da, nakon ove priče, to više neće biti slučaj...

U prerijama Oklahom, narod okruga Osejdž i dalje čeka razrešenje o slučajevima koji su zadesili njihove pretke – Moli, Anu i Mini. Moli Berkhart uspela je da izbegne smrt, iako je bila meta ubistva. Njen muž Ernest skovao je plan kako bi se domogao prava na naftu i gas sa njenog imanja. Glavni mozak operacije navodno je bio njegov ujak Vilijam Hejl kog u Skorsezeovoj adaptaciji glumi Robert Deniro. Pohlepa je bila glavni okidač za sva ubistva pripadnika ovog indijanskog plemena. Hejl je bio jedan od najbogatijih ljudi u okrugu Osejdž, i šuškalo se da je upravo on stajao iza nekoliko ubistava, ali je osuđen samo za ubistvo Henrija Roana.

Henrijevo ubistvo dovelo je FBI do počinioca i do suđenja i osude pojedinaca koji su počinili ubistva, što je zahtevalo odluku vrhovnog suda. Advokati nisu imali lagan posao u sudnici jer se strahovalo da porota, koju su činili isključivo belci, nikada ne bi osudila jednog od svojih za ubistvo Indijanca. Ovaj slučaj, međutim, bio je tek vrh ledenog brega. Pod istragom će se naći 24 ubistva.

Događale su se eksplozije u domovima pripadnika plemena Osejdž, odvođeni su usred nedođije i streljani, trovani su, automobili su im sletali sa ceste. Sistematsko ubijanje muškaraca, žena, pa čak i dece iz ovog plemena bilo je unosno za one koji su nad njima imali starateljstvo. Godine 1906. donet je zakon o sistemu starateljstva prema kome pripadnici plemena Osejdž nisu sposobni da sami donose odluke, zbog čega se sva prava na njihovu zemlju i naftu prenose na njihove staratelje – belce. Federalni zakoni išli su naruku pokvarenim ljudima koji su obezbedili najmasovniji prenos prava na zemljište iz ruku domorodaca u ruke pridošlica.

Da ironija bude veća, Osejdži su kupili milione hektara zemljišta u Oklahomi koje su smatrali nepoželjnim nakon što su proterani sa svoje plodne teritorije u Kanzasu. Nafta je bila glavni činilac tokom širenja zapadnjačkog uticaja, kao i tokom Prvog svetskog rata i industalizacije zemlje. A ona je pronađena baš u rezervatima.

Samo tokom 1923. godine pleme je zaradilo 30 miliona dolara na proizvodnji nafte i gasa, što bi danas bilo jednako vrednosti od 400 miliona dolara po glavi stanovnika. Osejdže je to učinilo najbogatijim narodom na svetu.

Ova priča jedna je od najužasnijih primera nepravde zasnovane na rasizmu i o najmonstruoznijim zločinima u američkoj istoriji.

Dejvid Gren je o ovim događajima pisao u knjizi „Ubistva pod cvetnim mesecom“.

Na pitanje o neverovatnoj činjenici da je neko poput Dž. Edgara Huvera bio učesnik ovih događaja, pisac odgovara:

„Jeste. On zaista nije hteo da se dublje posveti jer, kada su zločini počinjeni, potpali su pod nadležnost FBI-ja, i slučaj je baš otaljavan i godinama nije bio rešen. Još uvek kod sebe imam mnogo dokumenata o ovom slučaju.“

Autor je takođe otkrio nove i ogromne količine podataka o značajno većoj stopi smrtnosti Osejdža u tom periodu, na šta kaže:

„Bilo je lekara koji su prepisivali otrove, patologa koji su prikrivali rane od metaka, predstavnika reda i zakona koji su primali mito i od drugih zahtevali da budu saučesnici time što će o tome ćutati, jer su se svi oni bogatili na ovim zločinima, na ovom zločinačkom preduzetništvu...“

Pročitajte priču koju nikada ne smemo zaboraviti.

Izvor: CBS Mornings / YouTube
Prevod: Aleksandra Branković