Da li je bitkoin zaista digitalno zlato?
O tome šta je bitkoin – prevara ili zalog za sigurniju budućnost – danas već mnogo ljudi spekuliše. Džordž Soroš je na proteklom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu izjavio da to nije valuta i da je reč o “tipičnom mehuru od sapunice” koji će postepeno propasti.
U jednom članku objavljenom pre mesec dana na portalu Vice, profesorka Anđela Volč, pravnica sa Sent Meriz univerziteta u Teksasu, stručnjaka za kriptovalute i finansijsku stabilnost u intervjuu ovako analizira trenutnu situaciju: „Vrednost bitkoina je toliko skočila u prethodnih godinu dana da tradicionalni finansijski sektor sada zahteva da mu se dozvoli da ga tretira kao investiciju. Od prethodne finansijske krize, nije im više lako da dobro zarade trgujući fjučersima. Kriptovalute tu obećavaju, ali da bi se njima direktno trgovalo potrebno je proći kroz izuzetno slab korisnički interfejs i preuzeti ogroman rizik. Nije lako. Zato bi sad finansijeri hteli da na njima zarade kroz posrednike, preko firmi na koje su već navikli. CBOE u Čikagu uvideo je taj potencijal pa sada nudi ovaj veoma popularan proizvod svojim klijentima. Sumnjam da su svesni rizika koje tako preuzimaju.“ (za ceo intervju pogledajte link).
Pre nepune dve nedelje svet je uzdrmala vest o padu vrednosti svih kriptovaluti. „U totalu je bilo izgubljeno preko 160 milijardi dolara vrednosti za samo deset sati, što ilustruje koliko je nestabilno ovo tržište“, preneo je Vice News. A tekst vesti je zaključen ovim rečima: „Investitori bi trebalo da se pripreme za 'gubitak svih ulaganja' u bitkoin, kaže Stiven Majdžor iz ESMA za Bloomberg. 'Vrednost ove valute izuzetno je nestabilna, što joj ograničava upotrebljivost. Takođe, još nije široko prihvaćena'.“
Knjiga „Digitalno zlato“ Natanijela Popera koja će se pojaviti u prodaji za dva dana, 31. januara, objasniće vam poreklo bitkoina i tehnologiju neophodnu za njegovo postojanje. To je priča o grupnom izumu koji je iskoristio mnoga dominantna strujanja našeg doba: bes na vladu i Volstrit; bitke između Silicijumske doline i finansijske industrije; i nadu da će nas tehnologija spasti od naše sopstvene ljudske krhkosti, baš kao i strah od moći od te iste tehnologije. I zato pripovest o bitkoinu počinje pre tačno devet godina, u Americi, 2009. godine. I ne čita se kao nerazumljiv priručnik za profesionalce u berzanskoj špekulaciji ili gik štivo. Ovo je knjiga na čijim redovima postoje stvarna imena, stvarni događaji, i daleko je od svakog udžbeničkog štiva. Natanijel Poper je reporter Njujork tajmsa i sastavio je lako čitljiv i veoma informativan zapis o prvim godinama kriptovalute, za koju će se možda jednog dana ispostaviti da je značajna koliko i sam internet. Zbog svega toga ova knjiga je neizostavna stanica na putu savremenog obrazovanja i informisanja. Za sve one koji žele da znaju kakav je tehnološki svet u kome žive, a još više za one koji su zakoračili u svet tehnologije i intuitivno razabiraju kako on zapravo funkcioniše…
U jednom članku objavljenom pre mesec dana na portalu Vice, profesorka Anđela Volč, pravnica sa Sent Meriz univerziteta u Teksasu, stručnjaka za kriptovalute i finansijsku stabilnost u intervjuu ovako analizira trenutnu situaciju: „Vrednost bitkoina je toliko skočila u prethodnih godinu dana da tradicionalni finansijski sektor sada zahteva da mu se dozvoli da ga tretira kao investiciju. Od prethodne finansijske krize, nije im više lako da dobro zarade trgujući fjučersima. Kriptovalute tu obećavaju, ali da bi se njima direktno trgovalo potrebno je proći kroz izuzetno slab korisnički interfejs i preuzeti ogroman rizik. Nije lako. Zato bi sad finansijeri hteli da na njima zarade kroz posrednike, preko firmi na koje su već navikli. CBOE u Čikagu uvideo je taj potencijal pa sada nudi ovaj veoma popularan proizvod svojim klijentima. Sumnjam da su svesni rizika koje tako preuzimaju.“ (za ceo intervju pogledajte link).
Pre nepune dve nedelje svet je uzdrmala vest o padu vrednosti svih kriptovaluti. „U totalu je bilo izgubljeno preko 160 milijardi dolara vrednosti za samo deset sati, što ilustruje koliko je nestabilno ovo tržište“, preneo je Vice News. A tekst vesti je zaključen ovim rečima: „Investitori bi trebalo da se pripreme za 'gubitak svih ulaganja' u bitkoin, kaže Stiven Majdžor iz ESMA za Bloomberg. 'Vrednost ove valute izuzetno je nestabilna, što joj ograničava upotrebljivost. Takođe, još nije široko prihvaćena'.“
Knjiga „Digitalno zlato“ Natanijela Popera koja će se pojaviti u prodaji za dva dana, 31. januara, objasniće vam poreklo bitkoina i tehnologiju neophodnu za njegovo postojanje. To je priča o grupnom izumu koji je iskoristio mnoga dominantna strujanja našeg doba: bes na vladu i Volstrit; bitke između Silicijumske doline i finansijske industrije; i nadu da će nas tehnologija spasti od naše sopstvene ljudske krhkosti, baš kao i strah od moći od te iste tehnologije. I zato pripovest o bitkoinu počinje pre tačno devet godina, u Americi, 2009. godine. I ne čita se kao nerazumljiv priručnik za profesionalce u berzanskoj špekulaciji ili gik štivo. Ovo je knjiga na čijim redovima postoje stvarna imena, stvarni događaji, i daleko je od svakog udžbeničkog štiva. Natanijel Poper je reporter Njujork tajmsa i sastavio je lako čitljiv i veoma informativan zapis o prvim godinama kriptovalute, za koju će se možda jednog dana ispostaviti da je značajna koliko i sam internet. Zbog svega toga ova knjiga je neizostavna stanica na putu savremenog obrazovanja i informisanja. Za sve one koji žele da znaju kakav je tehnološki svet u kome žive, a još više za one koji su zakoračili u svet tehnologije i intuitivno razabiraju kako on zapravo funkcioniše…
