Da život nekad može da bude maštovitiji od bilo kog romana, pokazuje i priča Mihaila Kurtovića zvanog Cuker Laza. Živeo je u prvoj polovini 20. veka i bio je drugačiji. Imao je mnogo novca, ali ga je u najvećoj meri koristio da pomogne ili usreći druge. I verovatno šira publika nikad ne bi čula za ovog Šapčanina, da Živojin Petrović nije, „kopajući“ po gradskim arhivima, naišao na testament iz 1897. godine koji mu je zapao za oko jer se, za razliku od drugih zaveštanja, u njemu izričito naglašava ime i prezime jedne osobe kojoj pisac tog dokumenta ne želi da ostavi apsolutno ništa od enormnog bogatstva! Ipak silno ovozemaljsko blago autora testamenta koji je bio stric Cuker Laze, a koje na onaj svet nije sa sobom mogao poneti, završilo je upravo u rukama prokuženog bratanca!
Promocija knjige „Cuker Laza“ održana je 8. septembra u okviru proslave 14. rođendana knjižare Delfi SKC. Pored autora Živojina Petrovića, o knjizi je govorila i urednica Dubravka Dragović Šehović.
„Ne samo da nisam znao za Cuker Lazu nego nisam znao ni za njegovog strica, velikog bogataša Josifa Kurtovića“, otpočeo je svoje izlaganje Petrović i dodao: „On je bio jedan od tri najbogatija čoveka tog perioda. Pored testamenta, u sudskim građama sam našao razna ročišta, sudske prepiske, svedočanstva, a bilo je i mnogo novinskih tekstova koji su mi pomogli da rekonstruišem život Cuker Laze. Knjiga se kao i sve prethodne bazira na činjenicama, na suštim dokumentima i autentičnim imenima. Sve je tačno i svako ko bude nastavio da proučava ovu temu, moći će da se pozove na knjigu.“
Urednica knjige je istakla da je pred čitaocima specifična knjiga, sjajno napisana da lako možete da pomislite da čitate roman: „Ovo je dokumentarističko štivo, ali je autor uspeo da je ispriča na zanimljiv način a da ne odstupa od činjenica. Na samom početku saznajemo ko je bio naš junak i da potiče iz porodice dobrotvora. Sigurna sam da ih u Šapcu pamte. Laza Kurtović je bio neobičan, sasvim ekscentričan. Čovek koga morate da zavolite dok čitate knjigu, jer iza njega ostalo je mnogo toga što je ostalo narodu. Ovo nije priča samo o jednom čoveku. Ovo je priča o nama. Ovo je priča i o jednoj zemlji koja više ne postoji. Ovo je priča i o štampi. O Cuker Lazi se pisalo, on je bio tabloidna ličnost. Bio je ekscentričan, voleo je da nosi perike, da se šminka. Fascinantno je da je sve vreme činio dobro. Nikom nije učinio ništa nažao, sem svom stricu koga je jako uvredio, zbog čega je izopšten iz testamenta, mada ne znamo šta je to tako strašno bilo.“
Ova priča je toliko zanimljiva i neverovatna jer je više od deset rođaka u tom naslednom lancu nestalo i bogatstvo je moralo da pripadne Lazi koji ga je nesebično delio sa drugima.
„Ta nesebičnost, osećaj da pomogne drugima je nešto prelepo, ali pitanje je koliko su to cenili ili, poneki, zloupotrebljavali“, rekla je Dragović Šehović.
Naš junak je veliki novac poklonio Univerzitetu u Beogradu, tadašnjih 500.000 dinara, što je danas višemilionska vrednost u evrima, književnim udruženjima, studentima, naučnicima i đacima, raspevanim molerima koji bi ga dirnuli pesmom, siromasima itd.
„Našao sam dokumenta, ugovore, o donaciji Univerzitetu. Našao sam zapise o slavlju u Rektoratu Beogradskog univerziteta povodom informacije da su dobili pola miliona ondašnjih dinara. Registrovali su zadužbinu koja je postojala do 1964. Neupitno je da je bio veliki dobrotvor i Beogradski univerzitet bi trebalo da mu pokaže zahvalnost. Mi smo to ovom knjigom na neki način učini“, rekao je Petrović.
Na promociji su čitaoci saznali i da je Cuker Laza želeo da bude sahranjen u sedećem položaju, u sanduku sa prozorom, zbog čega je išao u Zagreb na Sajam pogrebne opreme.
Autor knjige Živojin Petrović ispričao je prisutnima na promociji i jednu anegdotu kada je u Šapcu tragao za nasleđem Cuker Laze, budući da je saznao za grobnicu koju je ovaj neobični čovek sebi za života napravio i koja je bila toliko velika da je pretočena u crkvu.
„Ne samo da nisam znao za Cuker Lazu nego nisam znao ni za njegovog strica, velikog bogataša Josifa Kurtovića“, otpočeo je svoje izlaganje Petrović i dodao: „On je bio jedan od tri najbogatija čoveka tog perioda. Pored testamenta, u sudskim građama sam našao razna ročišta, sudske prepiske, svedočanstva, a bilo je i mnogo novinskih tekstova koji su mi pomogli da rekonstruišem život Cuker Laze. Knjiga se kao i sve prethodne bazira na činjenicama, na suštim dokumentima i autentičnim imenima. Sve je tačno i svako ko bude nastavio da proučava ovu temu, moći će da se pozove na knjigu.“
Urednica knjige je istakla da je pred čitaocima specifična knjiga, sjajno napisana da lako možete da pomislite da čitate roman: „Ovo je dokumentarističko štivo, ali je autor uspeo da je ispriča na zanimljiv način a da ne odstupa od činjenica. Na samom početku saznajemo ko je bio naš junak i da potiče iz porodice dobrotvora. Sigurna sam da ih u Šapcu pamte. Laza Kurtović je bio neobičan, sasvim ekscentričan. Čovek koga morate da zavolite dok čitate knjigu, jer iza njega ostalo je mnogo toga što je ostalo narodu. Ovo nije priča samo o jednom čoveku. Ovo je priča o nama. Ovo je priča i o jednoj zemlji koja više ne postoji. Ovo je priča i o štampi. O Cuker Lazi se pisalo, on je bio tabloidna ličnost. Bio je ekscentričan, voleo je da nosi perike, da se šminka. Fascinantno je da je sve vreme činio dobro. Nikom nije učinio ništa nažao, sem svom stricu koga je jako uvredio, zbog čega je izopšten iz testamenta, mada ne znamo šta je to tako strašno bilo.“
Ova priča je toliko zanimljiva i neverovatna jer je više od deset rođaka u tom naslednom lancu nestalo i bogatstvo je moralo da pripadne Lazi koji ga je nesebično delio sa drugima.
„Ta nesebičnost, osećaj da pomogne drugima je nešto prelepo, ali pitanje je koliko su to cenili ili, poneki, zloupotrebljavali“, rekla je Dragović Šehović.
Naš junak je veliki novac poklonio Univerzitetu u Beogradu, tadašnjih 500.000 dinara, što je danas višemilionska vrednost u evrima, književnim udruženjima, studentima, naučnicima i đacima, raspevanim molerima koji bi ga dirnuli pesmom, siromasima itd.
„Našao sam dokumenta, ugovore, o donaciji Univerzitetu. Našao sam zapise o slavlju u Rektoratu Beogradskog univerziteta povodom informacije da su dobili pola miliona ondašnjih dinara. Registrovali su zadužbinu koja je postojala do 1964. Neupitno je da je bio veliki dobrotvor i Beogradski univerzitet bi trebalo da mu pokaže zahvalnost. Mi smo to ovom knjigom na neki način učini“, rekao je Petrović.
Na promociji su čitaoci saznali i da je Cuker Laza želeo da bude sahranjen u sedećem položaju, u sanduku sa prozorom, zbog čega je išao u Zagreb na Sajam pogrebne opreme.
Autor knjige Živojin Petrović ispričao je prisutnima na promociji i jednu anegdotu kada je u Šapcu tragao za nasleđem Cuker Laze, budući da je saznao za grobnicu koju je ovaj neobični čovek sebi za života napravio i koja je bila toliko velika da je pretočena u crkvu.
1/9
O brojnim drugim dogodovštinama iz neobičnog života Mihaila Kurtovića možete saznati iz knjige „Cuker Laza“ Živojina Petrovića, koja je dostupna u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
Autor: Živojin Petrović
