Satirični roman „Pokojnik drugog reda“, prva knjiga Stefana Markovića, predstavljen je 6. septembra u knjižari Delfi SKC.
Na promociji su pored autora govorili i pisci Dejan Stojiljković i Stefan Tićmi, kao i urednica izdanja Dubravka Dragović Šehović, koja nam je otkrila da je upravo Stojiljković preporučio Laguni roman „Pokojnik drugog reda“: „Ovo jeste Stefanova prva knjiga, ali je oslobođena mnogih ’dečjih bolesti’ koje su karakteristične za prve romane. Na početku je bilo zabavno, ali su s vremenom teme kojima se Stefan u romanu bavi postajale i te kako intrigantne. Sve počinje na šaljiv i neobičan način, podseća na Domanovića i ostale čuvene satiričare, ali otkrivamo i niz drugih tema koje nisu nimalo smešne, a koje je autor zaodenuo u satirično ruho.“
Dubravka je istakla da čitalac od samog početka voli glavnog junaka: „Puška je jednostavno takav da ne možemo da ga ne volimo. Prikazan je kao gubitnik, kao čovek kome ništa ne polazi za rukom. Umro je mnogo pre nego što zaista jeste i sada odlučuje da se pobuni. O tome je i reč u ovoj knjizi: čovek ponekad mora da digne glas i izbori se za svoja prava.“
Do Dejana Stojiljkovića stiže mnogo rukopisa neafirmisanih autora i primećuje da mnogi mladi autori koji pišu misle da ne treba da čitaju: „Ovde imamo već jednu ’ispisanu’ ruku jer je Stefan dugo bio u novinarstvu, a novinari kada postanu prozaisti, uglavnom su dobre zanatlije. Ovo mi je bila zanimljiva tema jer volim ovakvu vrstu humora, montipajtonovskog, crnog humora koji je autentičan. Vidimo uticaj Dušana Kovačevića, ’Maratonaca’, ali i sredine, a i prepoznaju se naše mane, apsurdi i likovi. Toga ima u svakom gradu, naročito ovde na Balkanu. Humor koji provejava u ovom romanu vezan je za jug zemlje gde je crni humor povezan sa grobljem i umiranjem.“
Stefan Tićmi se sa „Pokojnikom“ upoznao još dok je bio u rukopisu: „Ceo roman je kikot i smeh ispod crnog vela. Tema je ozbiljna, poricanje smrti. Posebno mi se dopala scena pobune kada se okupljaju pokojnici i jedan pokojnik kaže: ’Eto ja sve vreme tamo gore pokušavam da ostavim pušenje, a onda dođu ovi moji i stalno mi zabadaju cigarete’“.
Dubravka je istakla da čitalac od samog početka voli glavnog junaka: „Puška je jednostavno takav da ne možemo da ga ne volimo. Prikazan je kao gubitnik, kao čovek kome ništa ne polazi za rukom. Umro je mnogo pre nego što zaista jeste i sada odlučuje da se pobuni. O tome je i reč u ovoj knjizi: čovek ponekad mora da digne glas i izbori se za svoja prava.“
Do Dejana Stojiljkovića stiže mnogo rukopisa neafirmisanih autora i primećuje da mnogi mladi autori koji pišu misle da ne treba da čitaju: „Ovde imamo već jednu ’ispisanu’ ruku jer je Stefan dugo bio u novinarstvu, a novinari kada postanu prozaisti, uglavnom su dobre zanatlije. Ovo mi je bila zanimljiva tema jer volim ovakvu vrstu humora, montipajtonovskog, crnog humora koji je autentičan. Vidimo uticaj Dušana Kovačevića, ’Maratonaca’, ali i sredine, a i prepoznaju se naše mane, apsurdi i likovi. Toga ima u svakom gradu, naročito ovde na Balkanu. Humor koji provejava u ovom romanu vezan je za jug zemlje gde je crni humor povezan sa grobljem i umiranjem.“
Stefan Tićmi se sa „Pokojnikom“ upoznao još dok je bio u rukopisu: „Ceo roman je kikot i smeh ispod crnog vela. Tema je ozbiljna, poricanje smrti. Posebno mi se dopala scena pobune kada se okupljaju pokojnici i jedan pokojnik kaže: ’Eto ja sve vreme tamo gore pokušavam da ostavim pušenje, a onda dođu ovi moji i stalno mi zabadaju cigarete’“.
1/7
Stefan Marković poseduje dugogodišnje novinarsko iskustvo. Istraživački je novinar u Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Objavljivao je prozu u književnim časopisima Polja, Gradina, Treš, u dnevnom listu Politika, kao i u Nedeljniku.
„Sama satira je možda refleksija tog istraživačkog novinarstva. Kroz novinarstvo se upoznajete sa stvarima koje običnom čoveku nisu dostupne.“
Stefan je svog junaka Petra Petrovića „sreo u Nišu“: „Prvobitno sam hteo da napišem dramski komad, ali nisam imao Petra Petrovića. Na nekoj pres-konferenciji sedeo sam sa jednim glumcem iz Niša, koji mi se žalio da mu je loše u pozorištu iako radi već 10–15 godina i da mu jedino daju da nosi pušku. I tako se rodio Puška.“
Glavni junak se tokom romana menja i tek u smrti shvata šta je život: „Puška do kraja romana doživljava katarzu i shvata da želi da živi. Nije toliko važna njegova želja ili težnja za životom, već da tek tada otvara oči i shvata da je živ“.
Izuzetan satirični roman „Pokojnik drugog reda“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
Foto: Borivoje Milosavljević
„Sama satira je možda refleksija tog istraživačkog novinarstva. Kroz novinarstvo se upoznajete sa stvarima koje običnom čoveku nisu dostupne.“
Stefan je svog junaka Petra Petrovića „sreo u Nišu“: „Prvobitno sam hteo da napišem dramski komad, ali nisam imao Petra Petrovića. Na nekoj pres-konferenciji sedeo sam sa jednim glumcem iz Niša, koji mi se žalio da mu je loše u pozorištu iako radi već 10–15 godina i da mu jedino daju da nosi pušku. I tako se rodio Puška.“
Glavni junak se tokom romana menja i tek u smrti shvata šta je život: „Puška do kraja romana doživljava katarzu i shvata da želi da živi. Nije toliko važna njegova želja ili težnja za životom, već da tek tada otvara oči i shvata da je živ“.
Izuzetan satirični roman „Pokojnik drugog reda“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
Foto: Borivoje Milosavljević
