Čak jedanaest Laguninih autora u izboru za Nagradu grada Beograda „Despot Stefan Lazarević“

19. mart 2025.

U trci za Nagradu grada Beograda „Despot Stefan Lazarević“, za rad i stvaralaštvo u više kategorija, koja se dodeljuje zaslužnim pojedincima koji su svojim radom u prethodnoj godini izuzetno unapredili kulturni, naučni, privredni i sportski život u Beogradu, jedanaest je Laguninih autora, i to u dvema oblastima: za književnost (i prevodno stvaralaštvo) i novinarstvo:

800x500px-Nagrada-Despot-Stefan-Lazarevic

Gordana Breberina za prevod romana „Rat“ Luj-Ferdinanda Selina, Ljubica Arsić, „Ti i ja smo bili par“, Jovica Aćin, „Kotao“, Ana Atanasković, „Zmajeva žena“, Dragan Velikić, „Bečki roman“, Šimon A. Đarmati, „Mračne tajne beogradskih vračara“, Mirjana Đurđević, „Dve Mice i Novi Beograd“, Vladimir Kecmanović, „Oganj i kelija“, Goran Marković, „Zavod“, Vukašin Milićević, „Vaskrsenje“, Momčilo Petrović, „Da je duži bio dan“.

Za oblast novinarstva u izboru se našao i Pavle Zelić knjigom „Gorka pilula“, koja vodi kroz tajne hodnike farmaceutske industrije, razotkrivajući zločine koji su ostavili trag u istoriji i našim životima.

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Luj-Ferdinand Selin

Francuski romanopisac Luj-Ferdinand Detuš je rođen 1894. godine kao jedino dete Fernana Detuša i Margerit-Luiz-Selin Giju. Njegov otac je radio u osiguravajućem zavodu, a majka je posedovala radnju sa čipkom. Tokom Lujevog detinjstva, porodica se preselila iz predgrađa u Pariz, gde je Luj pohađao školu. Između 1907. i 1909. roditelji šalju Luja u Nemačku, pa u Englesku kako bi naučio jezike i obučio se za posao trgovca. Po povratku u Francusku, Luj postaje šegrt kod trgovca tkaninama, a zatim i draguljara. U septembru 1912. godine, Luj Detuš odlazi dobrovoljno u vojsku. Teško je ranjen u desnu ruku u oktobru 1913. tokom jedne vojne operacije u Belgiji, operisan i poslat u Pariz gde je odlikovan vojnom medaljom za podvig. U maju 1914. prebačen je u konzularnu službu Francuske ambasade u Londonu, odakle u martu 1916. odlazi u Afriku kao nadzornik plantaža. U Pariz se vraća 1917. da bi se potom posvetio studijama medicine. Godine 1924. u svojstvu poslenika Društva naroda odlazi na misiju u Ženevu, putuje u Ameriku, na Kubu, u Kanadu i ponovo u Afriku. Otvara svoju ordinaciju 1927. u Parizu. Proslavio se prvim romanom Putovanje nakraj noći (1932), koji je potpisao prezimenom svoje bake – Selin. Potom je objavio roman Smrt na kredit (1936) koji je zbog opscenosti izazvao veliki skandal. Povređen reakcijama kritike, koja ga ili napada ili ignoriše, Selin odlazi u Sovjetski Savez a potom objavljuje antikomunistički pamflet &bdquo;Mea culpa“ u kojem ispoveda utiske sa tog putovanja. Nadalje kompromituje svoj ugled zbog žestokih antisemitskih napada jer počinje da oseća da Jevreji guraju Francusku u rat sa Hitlerom. Godine 1937. objavljuje pamflet &bdquo;Bagatele za jedan pokolj“ i &bdquo;Školu za leševe“ naredne godine. Početkom Drugog svetskog rata radio je kao lekar na francuskom bojnom brodu, a kasnije je nastavio sa lečenjem francuskih izbeglica. Iako nije bio posebno povezan sa okupatorima, ekstremnoj desnici je smetao njegov pacifizam, a neki pripadnici Pokreta otpora smatrali su ga izdajnikom i kolaboracionistom. Da bi izbegao kaznu, početkom savezničkih operacija kroz razorenu Nemačku probija se do Danske. Međutim, biva optužen za kolaboraciju zbog čega osamnaest meseci boravi u zatvoru. Vratio se u Francusku 1951. godine nakon što ga je vojni sud pomilovao. Po povratku, nastavio je da se bavi medicinom i pisanjem sve do smrti 1961. godine. Njegova poslednja dela, trilogija koju čine Od zamka do zamka (1957), Sever (1960) i Rigodon (posthumno objavljen 1969), prikazuju Drugi svetski rat iz perspektive unutar Nemačke. Ostala dela uključuju Guignol’s Band (Ginjolova družina, 1944), Casse Pipe (Vojna, 1949) i Entretiens avec le Professeur Y (Razgovori s profesorom Y, 1955). Selinovi romani – Putovanje nakraj noći i Smrt na kredit – ušli su pred kraj njegovog života u prestižnu Galimarovu kolekciju &bdquo;Plejada“ čime je označen Selinov povratak na književnu scenu. Godine 2022. u javnosti su se pojavili rukopisi romana Rat i London za koje se smatralo da su izgubljeni 1944, a uskoro se očekuje objavljivanje i trećeg rukopisa čiji je naslov za sada nepoznat. Foto: Agence de presse Meurisse / Gallica Digital Library, available under the digital ID btv1b9046059w/f1 / Wikimedia Commons / Public Domain

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. april 2026.

O velikim-malim osećanjima na promociji Jelice Greganović drugog dana manifestacije Dečji dani kulture

Serijal za sada broji tri knjige „Bau-Bau“ (o strahu), „Gde živi ljubav“ (o ljubavi) i „Svitac Svetozar“ (o ljutnji), a u pripremi je i četvrta, u kojoj će kroz lik Tužne Vrbe Vesele biti predstavljena tuga.

Pročitaj više

3. mart 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. mart 2026.

Igrajmo se bojama: Veliki posteri za bojenje „U zoo-vrtu“ i „U luna-parku“ u prodaji od 5. marta

Čuješ li tutnjavu vozića i muziku sa ringišpila? Mmm, zamirisale su kokice u luna-parku! Okupi društvo pa pođite različitim stazama zoo-vrta. Pauza je u bistrou! Razvij veliku bojanku, zgrabi bojice i gledaj kako luna-park ili zoo-vrt oživljavaju pod tvojom rukom. Prati primer ili svojoj

Pročitaj više

3. mart 2026.

Za kreativnu zabavu – bojanke „Šareni trenuci“ u prodaji od 5. marta

Uz prelepe bojanke „Šareni trenuci: Razvedri dan bojama!“ i „Šareni trenuci: Zabava u svim bojama!“ pred vama su sati zabave sa vašim mališanima. Ove bojanke sadrže raznovrsne ilustracije prilagođene deci, od životinja do zabavnih likova i predmeta iz svakodnevnog života. Pružaju

Pročitaj više