U okviru Petog festivala muzičkog i dokumentarnog filma Dok’n’Ritam 24. septembra u Domu kulture „Studentski grad“ predstavljena je knjiga Dušana Vesića „Bunt dece socijalizma“ o prvoj generaciji bendova novog talasa (Azra, Električni orgazam, Film, Haustor, Idoli, Lačni Franz, Paket aranžman, Pankrti, Paraf, Parlament, Pekinška patka, Piloti, Prljavo kazalište, Šarlo Akrobata, Termiti), kojom autor zaokružuje trilogiju o najvažnijim momentima jugoslovenske rok kulture.
Osim autora, na promociji su govorili Moma Rajin i Petar Janjatović, rok kritičari, Sandra Rančić, umetnička direktorka festivala Dok’n’Ritam, dok je razgovor vodio Ivan Velisavljević.
U najavi razgovora Velisavljević je istakao da Vesić u novoj knjizi piše o verovatno najvažnijem periodu jugoslovenske rok muzike, najoriginalnijem, najuticajnijem, autorski najzanimljivijem i najburnijem.
„Bio sam posmatrač tog vremena i želeo sam da napišem priču po svom sećanju“, rekao je Dušan Vesić na početku razgovora.
Petar Janjatović je istakao da je Vesić izvukao srž svega onoga što je napisano i snimljeno o novom talasu. „Dok nisam pročitao knjigu, mislio sam da znam mnogo o novom talasu. I to je suština. On je gradio priču kao dokumentarac. Od benda do benda, od godine do godine, priča teče lako i uživanje je čitati je. Vodio je računa i o porodičnom okruženju junaka novog talasa. Posebno mi se dopao duh vremena predstavljen u ovoj knjizi.“
Sandra Rančić je istakla da je glavno obeležje tog vremena mladost, obožavanje i čak idolatrija. „Mislim da novi talas nikad nije prestao, da traje i danas. Nadam se da Vesić nije završio priču o ovom muzičkom periodu i da sigurno ima materijala za bar još dve knjige.“
U Vesićevoj knjizi, kako sugeriše naslov, deca socijalizma se bune.
„Bune se protiv mentaliteta pre svega. Stalno smo slušali priče da su se bunili protiv režima. To je u osnovi bio levičarski pokret. Borili smo se protiv sistema, parolaške idolatrije, protiv licemerja. Neku slobodu je taj novi talas ipak osvojio. Promenili su se mediji, promenio se rečnik, muzika koja je dolazila sa radija i televizije“, rekao je Vesić.
Moma Rajin smatra da „svaki osvrt na doba u kome su oni živeli i stvarali i mi sudelovali u tome nosi opasnost da ćemo utonuti u nostalgiju. I to nije loše. U vreme kada je na scenu stupila nova generacija muzičara, mogli smo sve da uradimo samo ako se direktno ne mešamo u politiku. Za razliku od današnjeg vremena kada ne možete ništa ako niste umešani u politiku. I to je bitna razlika. Ni tada nismo znali kolika je naša sloboda i dokle možemo da idemo, ali smo krenuli hrabro pa dokle stignemo.“
Kreativnost, pobuna, sloboda, urbani duh, sve to bilo je rezervisano za novi talas – muzički pravac koji je dobio kultni status u jugoslovenskoj istoriji muzike i kulture i možda se sa pravom naziva „poslednjim snom Jugoslavije“. „Bunt dece socijalizma“ je prva sistematska, detaljna priča o ovom periodu, neumoljiva hronika pisana karakterističnim Vesićevim stilom koji Branimir Štulić poredi sa borhesovskim, uz obilje zanimljivih i manje poznatih podataka.
Onima pak koji to vreme ne pamte ova knjiga će u nekoliko poteza pera pokazati zašto se o tom periodu govori i neverovatnih četrdeset godina kasnije. Novi talas? Kao da je bio juče!
U najavi razgovora Velisavljević je istakao da Vesić u novoj knjizi piše o verovatno najvažnijem periodu jugoslovenske rok muzike, najoriginalnijem, najuticajnijem, autorski najzanimljivijem i najburnijem.
„Bio sam posmatrač tog vremena i želeo sam da napišem priču po svom sećanju“, rekao je Dušan Vesić na početku razgovora.
Petar Janjatović je istakao da je Vesić izvukao srž svega onoga što je napisano i snimljeno o novom talasu. „Dok nisam pročitao knjigu, mislio sam da znam mnogo o novom talasu. I to je suština. On je gradio priču kao dokumentarac. Od benda do benda, od godine do godine, priča teče lako i uživanje je čitati je. Vodio je računa i o porodičnom okruženju junaka novog talasa. Posebno mi se dopao duh vremena predstavljen u ovoj knjizi.“
Sandra Rančić je istakla da je glavno obeležje tog vremena mladost, obožavanje i čak idolatrija. „Mislim da novi talas nikad nije prestao, da traje i danas. Nadam se da Vesić nije završio priču o ovom muzičkom periodu i da sigurno ima materijala za bar još dve knjige.“
U Vesićevoj knjizi, kako sugeriše naslov, deca socijalizma se bune.
„Bune se protiv mentaliteta pre svega. Stalno smo slušali priče da su se bunili protiv režima. To je u osnovi bio levičarski pokret. Borili smo se protiv sistema, parolaške idolatrije, protiv licemerja. Neku slobodu je taj novi talas ipak osvojio. Promenili su se mediji, promenio se rečnik, muzika koja je dolazila sa radija i televizije“, rekao je Vesić.
Moma Rajin smatra da „svaki osvrt na doba u kome su oni živeli i stvarali i mi sudelovali u tome nosi opasnost da ćemo utonuti u nostalgiju. I to nije loše. U vreme kada je na scenu stupila nova generacija muzičara, mogli smo sve da uradimo samo ako se direktno ne mešamo u politiku. Za razliku od današnjeg vremena kada ne možete ništa ako niste umešani u politiku. I to je bitna razlika. Ni tada nismo znali kolika je naša sloboda i dokle možemo da idemo, ali smo krenuli hrabro pa dokle stignemo.“
Kreativnost, pobuna, sloboda, urbani duh, sve to bilo je rezervisano za novi talas – muzički pravac koji je dobio kultni status u jugoslovenskoj istoriji muzike i kulture i možda se sa pravom naziva „poslednjim snom Jugoslavije“. „Bunt dece socijalizma“ je prva sistematska, detaljna priča o ovom periodu, neumoljiva hronika pisana karakterističnim Vesićevim stilom koji Branimir Štulić poredi sa borhesovskim, uz obilje zanimljivih i manje poznatih podataka.
Onima pak koji to vreme ne pamte ova knjiga će u nekoliko poteza pera pokazati zašto se o tom periodu govori i neverovatnih četrdeset godina kasnije. Novi talas? Kao da je bio juče!
Knjigu „Bunt dece socijalizma“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
