Ako ste iz detinjstva poneli sećanja na kampovanje koja baš i nisu najsrećnija, onda ćete obožavati knjige o Tomu Gejtsu autorke Liz Pišon.

Jasno je zašto je Pišon, koja ilustruje i piše dečje knjige, 2011. dobila nagradu Roald Dal za „Moj savršeni svet – Tom Gejts“.

Tomov školski rad „Zašto je kampovanje bezveze“ priča je o odlasku njegove porodice na kampovanje koje se katastrofalno završilo. Pišonova zgodno uz Tomovog oca daje ogroman „pronađi problem“ crtež koji pokazuje ono što je njegovom tati promaklo: blizina šatora reci.

„Poigravala sam se da idejom kako da predstavim Toma Gejtsa, i učinilo mi se da bi kampovanje - koje je probudilo u meni neke porodične uspomene - bio dobar element za priču“, rekla je ova Londonka. „Posećujem festivale i slične događaje i kada sam bila na Hej festivalu pitala sam decu u publici da li su nekad bili na kampovanju. Većina jeste. I kada sam ih pitala da li je bilo hladno i mokro, većina je rekla da jeste.“

Knjige Liz Pišon prepune su humora i primećuje se da su nastale kao rezultat iskustva i posmatranja. Sada četrdesetosmogodišnjakinja, ona je najmlađe od četvoro dece. Majka i otac su je ohrabrivali da još kao mala crta i piše, i sveske koje je sačuvala pokazale su se kao nepresušan izvor ideja.

„Bila sam bliska sa roditeljima a moja majka, Džoan, koja sada ima 86 godina, uvek je bila umetnička duša.  Poreklom je Burmanka i izbegla je invaziju Japana na Burmu kada je imala 16 godina tako što je peške prešla Himalaje sa još nekim ljudima. Sve dok nisam odrasla nisam u potpunosti shvatala koliko je njena mladost bila neverovatna.“

Otac Pišonove je RAF pilot i porodica je odrasla u severnom Londonu. Išla je u Sent Agustin školu u Kilburnu pre nego što je završila umetnički kurs na Kingsvej koledžu. Pišonova je potom studirala grafički dizajn na Midlseks politehničkoj školi pre nego što je otišla da radi za Džajv rekords kao umetnički direktor. Bila su to obogaćujuća, raznovrsna iskustva, uključujući rad sa muzičarima iz čikaškog benda „Mammoth“.

Ponosna je na rad u Džajvu, uključujući omote za Rubi Tarner. U Džajvu je srela i budućeg supruga Marka Flaneriija, muzičkog producenta koji je radio sa bendom „Def Leppard“.

Stoga je prirodno što muzika igra važnu ulogu u knjigama o Tomu Gejtsu. Glavni junak voli bend po imenu „Dude 3“ i osniva sa drugom Derekom sopstveni bend „Dok Zomvies“. To je glavna šala u knjizi „Izvanredni izgovori (i druge dobre stvari)“ kada sredovečni očevi pokušavaju da se uguraju u bend njihove dece.

Pišonova je dobro izučila svoj zanat. Dizajnirala je čestitke (gde morate da budete dvostruko duhoviti) i napisala je dosta slikovnica – ali su se svi elementi duhovitosti i crteža i teksta spojili u Tomu Gejtsu.

Radi u šupi u dvorištu svog doma u Brajtonu (gde živi sa suprugom i troje dece) i mukotrpno radi na svakoj stranici knjige. Izdavačima su se toliko dopale originalne vežbanke za prvu priču Toma Gejtsa da su iskoristili njen rukopis kao osnovu za novi font (Pichon Font) koji se koristi u izdavaštvu.

Njene knjige dobro prolaze i kod čitalaca i kod kritičara pa ne čudi što je dobila nagradu Red haus za najbolju knjigu za mlade i nagradu Voterstouns za najbolju dečju knjigu.

Tom Gejts je majstor izgovora kada su u pitanju neurađeni domaći zadaci – njegov odnos sa učiteljem gospodinom Fulermanom je zadvoljstvo za čitanje  i ima urnebesne sukobe sa Dilijom, njegovom „starijom sestrom čudakinjom“.

Osim toga, on je izuzetan crtač ilustracija i maštovitih šara.

„Ja sam definitivno Tom“, kaže Pišon. „Zapravo i dalje imam pernicu iz Sent Ogustina prekrivenu šarama starim trideset godina.“

Autor: Martin Čilton
Izvor: www.telegraph.co.uk