Pisac iz Niša, autor dela „Suze Svetog Nikole“, „O vukovima i senkama“  i „Bezimeni“, u intimnoj abecedi otkriva zbog čega bi uveo orden Svete šljive, zašto i dalje želi da bude čarobnjak, kako vežba ćutanje i da mu je beg u sanjarenje sklonište.

a
Anđeli. Glavni junaci mog novog romana. Aleksandra. Junakinja.

b
Brod. Porinut noću i zbog toga prepun slepih putnika. Meni uvek inspirativna tema za pisanje. Možda to ima veze sa prošlim životima. Bio sam mornar. Ali ako sam bio brod, ne pristajem ni na šta manje od jedrenjaka.

c
Cirkus. “Poslednji cirkus na svetu”. Radni naslov sledeće knjige. Biće to jedna duga vožnja ringišpilom. Sa onim junacima pod slovom A.

č
Čarobnjak. Ono što smo svi hteli da postanemo kao klinci. Barem moja generacija. Ja i dalje želim. Ovi iz generacije ćute. Misle da su ozbiljniji od mene. “Pusti ga”, kažu. “On je pisac.”

ć
Ćutanje. Tako divna stvar ako ste ovladali njome. Poput stranog jezika, stalno mora da se obnavlja i vežba. Da se ne zaboravi.

d
Divljenje prema fenomenima koje nisam upoznao kada sam bio mlađi. Tišina. Mir. Spokoj. Samoća. Da li to znači da sam ostario?

dž
Džek Denijels. Sjajan tip. Jedan od slepih putnika pod slovom B. Kako on zna da sluša!

đ
Ðenova. Tamo nikad nisam bio. A i ne ide mi se. Ali je reč lepa.

e
Eva. Da li da je krivimo ili blagosiljamo? Ponekad me zaboli rebro, ali tada samo odmahnem glavom. Ma, to je samo legenda.

f
Fantazija. Kako bismo rekli neke stvari, potrebno je da ih izbacimo iz realnosti i odenemo u kostim mašte i iluzije. Ponekad je to jedini način. Beg u sanjarenje je sklonište. Možda zato ima sve više pisaca.

g
Godine. Nije bilo puno skakavaca u njima. Možda tek poneki pojedeni mesec, načeta nedelja, štrpnut dan. Neću ja pričati o godinama, one će o meni.

h
Hudini. Lik pod slovom Č. Jedan od retkih koji je znao da okrene svet naglavačke. Kažu ljudi da ga i dalje viđaju. Ali svet je prestao da se pomera.

i
Iskra. Onaj trenutak kada shvatite da je vatra upaljena i da gorite. U pisanju, ljubavi, u bilo čemu što radite. Neka vas ta vatra proguta. Prepustite joj se.

j
Jastuk. Kako bi bilo lepo kada bi postojao jastuk koji čuva snove, pa ili ih sačuvate u jastučnici, ili izbacite udarajući po njemu.

k
Kosta. Ponos i sreća.

l
Luka. Ponos i sreća.

lj
Ljudi. Sve više su poput ostrva između kojih krstarim pomenutim brodovima i pokušavam da nađem luke, ali se češće dešava da udaram o hridi.

m
More. Treba li da se objašnjava zašto?

n
Nada. Ono kad se nadate, kad očekujete nešto, a niste mrdnuli prstom, ali želite da se ostvari. Za nadu se bori. Uostalom, kao i za sve drugo.

nj
Njegoš. Neko ko je znao kakvi smo i kuda idemo. Samo nisam siguran da li je znao dokle ćemo stići.

o
“O vukovima i senkama”. Knjiga na koju sam jako ponosan. Prvenac. Ona iskra koja me je upalila. I dalje gorim i pravim veliku senku.

p
Pobediti. Sebe, pre svega. Jako bitno kod ostavljanja pušenja, praštanja prijateljima i držanja jezika za zubima (vidi pod Ć).

r
Resetovati se. Preporučujem šetnju po prirodi, pecanje i čitanje. I naravno, što dalje od ljudi.

s
San. Svetac. Svetionik. Sreća. Stid. Strast. Sutra. Svet. Suze. Slava. Sestra. Koliko lepote u ovom slovu.

š

Šljiva. Umesto ordena svetog ovog ili onog, uveo bih orden Svete šljive.

t
Talasi. Način na koji živimo: pod plimom ili osekom. Toponica, detinjstvo. Kada sam se spremao da postanem ogroman talas.

u
Uzbuđenje. Ali samo kada zbog njega ne morate da popijete bromazepam.

v
Vukovi. Kažu stari ljudi, a njima je verovati, ako ni zbog čega drugog, a ono iz poštovanja, da se vuk nekada zvao na slavu; da su se bratimili sa njim i uzimali ga za kuma. Kamo sreće da je čovek čoveku vuk. Čovek je čoveku čovek! Nažalost. Lepo je znati da i među životinjama ima ljudi.

z
Zima. Ponekad mi se učini da se sećam zime u kojoj sam se rodio. Kažu da je to nemoguće, ali baš me briga šta kažu. Znam da je bilo snega. Meni nikada nije hladno.

ž
Žar. Upitajte se da li ga i dalje imate ili se pretvorio u hladan ugarak što se u crno osipa pod prstima. Hajde, upitajte se. Šta čekate?

Autor: Tanja Nikolić
Izvor: Glorija