„Bonavia“ Dragana Velikića na makedonskom
Roman „Bonavia“ srpskog književnika Dragana Velikića objavljen je u Makedoniji, u izdanju kuće Blesok, u prevodu Jelene Lužine.
Roman „Bonavia“ govori o sudbinama nekoliko junaka koji „putuju“ – beže od stvarnosti, sebe, obaveza, nedostatka cilja…
Povezuje ih i zajednički prostor na kojem žive – Balkan i Srednja Evropa, gradovi, dnevno-politički događaji, a razdvaja geografska razdaljina između zavičaja i novih domova u kojima grade nove živote i nove identitete.
Pisac Dragan Velikić jedna je od najmarkantnijih ličnosti savremenog kulturnog života Srbije. Rodio se u Beogradu, odrastao u Puli. Na beogradskom Filološkom fakultetu diplomirao je svetsku književnost. Živi i radi u Beogradu, ali njegov stvaralački opus odvija se na relaciji Beograd – Pula – Rijeka – Beč – Budimpešta, što se u klasičnom smislu može identifikovati kao srednjoevropski kulturni prostor. Tu odrednicu tek povremeno, ali u nekoj tesnoj vezi i sasvim intimno, proširi na destinacije poput bliskog mu Zemuna ili geografski udaljenog Bostona. Dosad je objavio romane „Via Pula“ (za koji je dobio Nagradu „Miloš Crnjanski“), „Astragan“, „Hamsin 51“, „Severni zid“, „Danteov trg“, „Slučaj Bremen“, „Dosije Damaševski“, „Ruski prozor“ (nagrađen Ninovom nagradom i Nagradom „Meša Selimović“) i, poslednji, „Bonavia“.
Pored književnog stvaralaštva, Velikić je pisao kolumne u listovima NIN, Vreme, Reporter, Danas i Status, a više je godina bio urednik Radija B92. Od 2005. do 2009. bio je ambasador u Beču, prvo Srbije i Crne Gore, a potom Srbije, u čijem je javnom životu aktivno prisutan svojim jasnim intelektualnim stavom i jezikom.
Roman „Bonavia“ govori o sudbinama nekoliko junaka koji „putuju“ – beže od stvarnosti, sebe, obaveza, nedostatka cilja…
Povezuje ih i zajednički prostor na kojem žive – Balkan i Srednja Evropa, gradovi, dnevno-politički događaji, a razdvaja geografska razdaljina između zavičaja i novih domova u kojima grade nove živote i nove identitete.
Pisac Dragan Velikić jedna je od najmarkantnijih ličnosti savremenog kulturnog života Srbije. Rodio se u Beogradu, odrastao u Puli. Na beogradskom Filološkom fakultetu diplomirao je svetsku književnost. Živi i radi u Beogradu, ali njegov stvaralački opus odvija se na relaciji Beograd – Pula – Rijeka – Beč – Budimpešta, što se u klasičnom smislu može identifikovati kao srednjoevropski kulturni prostor. Tu odrednicu tek povremeno, ali u nekoj tesnoj vezi i sasvim intimno, proširi na destinacije poput bliskog mu Zemuna ili geografski udaljenog Bostona. Dosad je objavio romane „Via Pula“ (za koji je dobio Nagradu „Miloš Crnjanski“), „Astragan“, „Hamsin 51“, „Severni zid“, „Danteov trg“, „Slučaj Bremen“, „Dosije Damaševski“, „Ruski prozor“ (nagrađen Ninovom nagradom i Nagradom „Meša Selimović“) i, poslednji, „Bonavia“.
Pored književnog stvaralaštva, Velikić je pisao kolumne u listovima NIN, Vreme, Reporter, Danas i Status, a više je godina bio urednik Radija B92. Od 2005. do 2009. bio je ambasador u Beču, prvo Srbije i Crne Gore, a potom Srbije, u čijem je javnom životu aktivno prisutan svojim jasnim intelektualnim stavom i jezikom.
