Do sada smo objavili tri dela intervjua sa Natanijelom Poperom, autorom izuzetno aktuelne i zanimljive knjige „Digitalno zlato“. Objasnio je kako je i kada stvoren bitkoin, kako funkcioniše i koliko ga ima. U poslednjem segmentu razgovora ćete saznati gde bitkoini žive.

Dakle, bilo da koristite bitkoin ili ne, bilo da mislite da će potrajati ili ne, arhitektura sistema deluje prilično genijalno. I postoje značajne banke, pa čak i Njujorška berza, koje koriste nešto od te građe za svoje ciljeve, a to što uzimaju se naziva lanac-kocki. Da li biste nam objasnili šta je to i kako vodeće banke pokušavaju da pozajme taj sistem?

Lanac–kocki je, najjednostavnije rečeno, arhiva svih bitkoin transakcija. To je glavna knjiga, neka vrsta tabele u kojoj se beleže transakcije bitkoina. Ali ono što je posebno kod glavne knjige bitkoina – jeste to da je ne vodi centralna institucija. Nju vodi cela grupa ljudi, i deo ideje je da je to grupa ljudi koja ne veruje jedna drugima, već može da koristi sistem da ima neku vrstu podeljene arhive podataka o njihovoj imovini.

I tako je lanac-kocki ideja o čuvanju podataka na decentralizovani način tako da bilo ko može da ih koristi i niko njima ne upravlja – ta ideja o lancu-kocki je nešto što je privuklo mnogo pažnje u finansijskoj industriji, ali i u mnogim drugim industrijama. IBM je načinio jedan od najvećih prodora tokom poslednjih nekoliko godina u pokušaju da ponovo zadobije važnost. Napravili su veliki korak u industriji lanca-kocki, kao i Majkrosoft. I oni se u osnovi klade da je ovo nov način praćenja podataka.

Mi živimo u informacionim ekonomijama, tako da ako mogu da se pronađu novi načini za sigurnije praćenje i skladištenje podataka, to ima potencijal da nanovo osmisli neke od kamena temeljaca informacione ekonomije. To zvuči nejasno.

Možda umesto da platite Njujorškoj berzi da tamo kupujete i prodajete akcije, a da potom oni prebacuju novac za vas, i da prebacuju deonice napred-nazad i vode računa da svi podaci budu registrovani, možda možemo da uspostavimo lanac-kocki u kome možemo svi da trgujemo, i imamo poverenja u druge ljude u istom sistemu. I to je neka vrste bazične ideje za koju mislim da je dala poleta ovoj novoj industriji.

Dakle vama nije dozvoljeno da investirate u bitkoin jer tu oblast pokrivate za „Njujork tajms“. Da li vam je dozvoljeno da ga koristite i da li ste ga koristili?

Da. Mi, u u „Njujork tajmsu“ smo smatrali da treba da ih imam dovoljno da bih se igrao i da bih ga razumeo. I mislim da se podrazumeva da ti bitkoini pripadaju „Njujork tajmsu“ tako da se ne zanosim previše.

Pokušavam da shvatim kako stvari funkcionišu na dnevnoj osnovi, kako se kretati među različitim valutama, kako se novac/bitkoini mogu seliti po svetu. I to je važan deo izveštavanja o ovome.

Dakle, ako hoćete da dođete do bitkoina da obavite kupovinu, kako ga dobijate?

Postoje kompanije koje su taj postupak uprostile za klijente: uzmu vam novac i daju bitkoin. Koinbejz je verovatno najveća kompanija u Sjedinjenim Državama, ona je neka vrsta Čarlsa Švaba ili e-trejda za bitkoin. Vi im pošaljete novac, i onda možete trgovati na njihovim platformama. Bitkoin možete i seliti. I onda možete uzeti vaš novac nazad i prebaciti ga u svoj banku.

I oni su to učinili vrlo jednostavnim tako da bilo ko – znate, to je tako jednostavno poput – verovatno jednostavnije nego kupiti akcije preko e-trejda. I deo je onoga što je ovde interesantno – pretpostavljam da to nije preveliko iznenađenje. Ono što je interesantno je da su vlada i zakonodavci dozvolili da se ovo desi, rekli su, da je ovo OK.

Država Njujork je osmislila licencu za bitkoin koju Koinbejz ima, i koja im olakšava da ovo rade i da imaju bankovne račune. I tako, barem u Sjedinjenim Državama, vlada je to dozvolila jer je shvatila da tu može biti nečeg isplativog, pa neće pokušavati da ga uništi.

Da li ste imali neku veliku bitkoin avanturu tokom istražaivanja za vašu knjigu ili tokom pisanja za „Njujork tajms“ koju biste mogli da podelite sa nama?

Cela ova stvar zvuči neverovatno, zato me je i privukla. Mnogo ljudi koji je dospelo u zatvor – obično ubrzo nakon što su se izuzetno obogatili. Pa veliki broj priča u mojoj knjizi o tome i govori – jer sam tome i prisustvovao – o astronomskim usponima za kojima su usledili stravični sunovrati.

Recimo, jednog od glavnih junaka u mojoj knjizi upoznao sam u baru koji je on otkupio koristeći bitkoine, i gde je priređivao bitkoin žurke na kojima je upoznao svoju devojku. Uzimali su bitkoine, a konobari i konobarice su naplaćivali u bitkoinovima. I on je bio na vrhu sveta. Upravo se bio vratio iz Argentine. Putovao je naokolo. Nedelju dana kasnije, na aerodromu ga je zaustavila policija, otišao je na suđenje, i završio u zatvoru. Razgovarao sam sa njim u svakoj fazi te avanture.

I to sam doživeo na različitm krajevima sveta – na Islandu, u Kini, u Argentini. Gledao sam kako je ova tehnologija stvorila male univerzume poput naučnofantastičnih odeljaka u kojima ljudi stvaraju ovu novu budućnost. I u svakoj zemlji se to razvilo na drugačiji način.

A ono što je najneverovatnije jeste zaviriti u taj softver – onaj deo programa koji je napisala ta anonimna ličnost – a onda i obići klisure u Kini gde ljudi žive u tim ogromnim industrijskim postrojenjima i rade na tome.

Ukoliko ste propustili prethodne delove intervjua, možete ih pročitati ovde, ovde i ovde.

Izvor: npr.org