U pitanju je velika saga o herojima nauke – običnim ljudima sa sjajnim idejama koje i dan danas zaokupljaju maštu mnogih i na neki način baš oni, danas gledaju kroz naše oči jer je nauka kolaborativni napor koji preomošćuje vekove. Ovo nije priča samo o tome šta znamo nego kako smo do toga došli.

Na dan kada slavimo veliki uspeh Jurija Gagarina kao prvog čoveka koji se vinuo van orbite planete koju nazivamo domom je idealna prilika da vam saopštimo da je on tehnički prvi– pre njega bio je Vladimir Komarov. Ukoliko niste znali ovu informaciju ne brinite nisam ni ja, a verujem i veliki broj ljudi pored nas – sve do danas. Vladimir Komarov je poginuo kako bi zaštitio svog prijatelja Jurija. Tu počinjemo priču o poduhvatu ljudskog duha – na margini.

„Kratka istorija bezmalo svačega“ je perfektan materijal. U pitanju je velika saga o herojima nauke – običnim ljudima sa sjajnim idejama koje i dan danas zaokupljaju maštu mnogih i na neki način baš oni, danas gledaju kroz naše oči jer je nauka kolaborativni napor koji premošćuje vekove. Ovo nije priča samo o tome šta znamo nego kako smo do toga došli.

Ono što je najlepše u vezi sa ovom knjigom jeste činjenica da je autor napisao zanimljiv putopis/udžbenik kroz istoriju nauke kako bi popravio svoje znanje i razumevanje sveta koji ga okružuje. Da citiram House-a „Its not about fun, its about the truth“ – za ovu knjigu možemo komotno da kažemo da je oba. I nije slučajno ova knjiga zapravo postala bestseller. Zbog nje, Brajson je dobio 2005. godine Dekartovu nagradu, koja se inače dodeljuje za izuzetna međunarodna ostvarenja u oblasti nauke. A sama knjiga dobila je između ostalih Aventis nagradu u kategoriji naučnih knjiga 2004. godine. Priča koju čitamo je neverovatno sklopljena ispreplitana podvizima, tragičnim okolnostima, slučajnostima, što je čini pravom i neodoljivom intelektualnom odisejom kroz prostor-vreme, a Brajsona Odisejem koji putuje 14 milijardi godina kroz istoriju postanka. Sve to sa ogromnom dozom humora. Čak bi se usudio i nazvao ovo realnim autostoperskim vodičem.

Neke činjenice će vam biti potpuno neverovatne zato što niste imali gde da ih pročitate niti spoznate (Kritika našem školstvu). Recimo kada smo ustanovili da je Zemlja stara 4.500.000 godina ( + - 70 miliona)? Kako su nastale pomorske karte?, ili koliko je zapravo veliki Solarni sistem? Zašto su okeani slani? Ili kako zapravo izgleda atom. Bićete fascinirani malim pojedinostima iz svakodnevnog života naučnika, koji su osim što su bili zaista brilijantni imali gafove koje recimo viđamo samo u skečevima Monty Pyhton-a. Da bi zapisao sve odgovore i sistematizovao Brajson je morao da istražuje tri godine, a usput i da nađe armiju stručnjaka koji će odgovarati na njegova „glupa“ pitanja. Pomislićete zašto je to uopšte važno?

Kratak odgovor na to je – Jeste vrlo! Jer šta bi se desilo da je rimski vojnik obrisao Arhimedove krugove?  (I dan danas smatram da je uništenje Aleksandrijske biblioteke najveći zločin protiv čovečnosti uz naravno srednji vek). Sve to danas čini svakodnevicu, opštu kulturu šta više čini sve oko vas. Atuor nas provlači kroz knjigu poput radoznalog deteta i tu je njegov šarm, pored toga što je odličan narator, svojim malim doskočicama drži pažnju, a sve u cilju da nam približi fundamentalno razumevanje koje nam je svima promaklo. To je najveća snaga ove knjige.

Polazeći od samog sebe autor je znao koliko nauka može biti predstavljena plastično i dosadno, to znamo nažalost svi. (Mada mi je još uvek misterija zašto najdosadniji ljudi pišu udžbenike).
Ovom knjigom Bil Brajson je pokazao da Nauka može biti pristupačna i da pripada svakome. Da to nije samo klub za odabrane, i da svako može da razume čak i najkomplikovanije modele od kojih se mozak prosto pretvara u kašu. Ova knjiga je definitivno must read, ali da ne budem jedini poslušajte preporuku od fantastične Joanne koju zaista volim da gledam na youtube-u.

Autor: Hades
Izvor: www.trablmejker.com

Science is new sexy and Gangsta