Poslednji roman Barbare Kingsolver, koju naši čitaoci pamte po Bibliji otrovne masline, bolno odzvanja u aktuelnom trenutku za Ameriku. U paralelnim narativima upoznajemo se sa dve porodice koje su u razmaku od sto pedeset godina živele na istom komadu zemlje. Sa jedne strane tu je priča o Vili, novinarki i urednici čiji je časopis nedavno ukinut. Njen muž, grčki imigrant, takođe se suočava sa promenom posla i navikavanjem na manje prihode. Vila se bori sa gubitkom majke i tetke kada se kući vraća Tig, njihova ćerka koja naizgled bez kompasa ide kroz život. Povrh svega, s njima živi i Nik, brbljivi svekar koji boluje od dijabetesa. Međutim, najgore tek sledi – dobijaju poziv od sina koji im saopštava da je devojka sa kojom je pre samo koji mesec dobio dete izvršila samoubistvo.

Tačer Grinvud je protagonista paralelne priče koja se odvija 1870. godine. On je pre Vile živeo u istoj kući sa svojom suprugom. Tačer je nastavnik i naučnik koji je svestan da svojoj supruzi ne može da priušti život kakav bi želela. U idiličnom Vajnlendu, utopijskom gradiću u kom nema pića ni nasilja, život se odvija pod budnim okom kapetana Landisa, veleposednika za kog rade gotovo svi stanovnici. Tačer otkriva da je nekolicina njegovih učenika prinuđena da prekine školovanje i da se zaposli da bi sastavila kraj s krajem. Tačerov prijatelj, novinar koji vodi jedini časopis u gradu koji se usuđuje da kritikuje voljenog Landisa, kaže mu da „seljaci ne vole da čuju kako su ih koristili, plaćajući zemlju koja će biti vraćena Landisu onog dana kada izgube svoj prvi usev. Odbijaju da veruju da su prevareni u stvaranju bogatstva za gospodare u ovom gradu“. U trenucima poput ovih paralele između sadašnjosti i prošlosti postaju očigledne.

U središtu romana je odnos majke i ćerke, koji je ujedno i savršen odraz stanja stvari unutar američke srednje klase. Neko od kritičara je lepo primetio da Bez zaklona može da posluži kao svojevrsno uputstvo za upotrebu roditeljima bumersima za decu milenijalce. Tig pokreće Vilu. Ona je svojeglava, neobuzdana devojka koja napušta koledž, postaje aktivistkinja, stalo joj je do prirode. Isprva Vila ne vidi da Tig, baš zahvaljujući tome kakva je, poseduje mnogo bolje mehanizme za opstanak u današnjem svetu i za suočavanje sa novonastalom situacijom u porodici. Baš kao i Vila, Tačer pronalazi hrabru i nekonvencionalnu osobu da ga vodi u potrazi za istinom. U njegovom slučaju to je komšinica Meri Trit, botaničarka i istorijska ličnost koja je bila poznata po prepisci sa Čarlsom Darvinom.  

Kroz čitav roman odjekuje eho budućnosti koja je izneverila očekivanja prosečnog čoveka. Ali budućnost verovatno ne duguje ništa ljudima koji ne razmišljaju o posledicama svojih postupaka. Junaci Barbare Kingsolver pokušavaju da naprave mesta za sitne trenutke radosti koji toliko nedostaju u vremenu kada svi cinizmom i ironijom pokušavaju da zabašure svoju preosetljivost. To je radost koju prepoznajemo u odnosu Vile i Ijana, u Tiginoj ljubavi prema planeti ili Tačerovom prijateljstvu sa Meri Trit. Autorka ne daje recept za sreću, ali nas podseća da se možemo naći jedni drugima kada je to potrebno i da je ponekad dovoljna uteha znati da nismo usamljeni u svojim problemima.

Autor teksta: Ivana Veselinović