„Besnilo“ – Kada mogućnost opasno mutira u realnost
„1. Bolesnici od besnila se likvidiraju. 2. Likvidiraju se i oni kod kojih se na besnilo samo sumnja. 3. Likvidaciji se, takođe, podvrgavaju svi kod kojih se na besnilo ne sumnja, ali koji se ponašaju besno. 4. Likvidiraju se i svi zdravi koji na bilo koji način, bilo iz kakvih razloga, ometaju likvidaciju besnih“.
Ovu onespokojavajuću objavu donelo je novo rukovodstvo londonskog aerodroma Hitrou posle skoro sveopšteg pomora i masovnih nemira koji su izbili i pretili da smrtonosno besnilo pređe iz karantinske zone aerodroma u London. I dovoljno je jednom pročitati sve ove tačke dnevnog reda jedne distopijske svakodnevice u kojoj je samo „likvidacija“ izvesna pa da se izazove gotovo fiziološka reakcija i panika savlada zdrav razum.
Ovo je, naravno, samo deo Pekićevog romana „Besnilo“, objavljenog 1983. godine. Načelo koje je još Aristotel postavio razdvajajući istoriografiju i pesništvo o onom što se stvarno dogodilo i onom što se moglo dogoditi, pratio je i Pekić te i sam u uvodu knjige naglasio da su „svi događaji fiktivni“, a da je „realna samo njihova mogućnost“. O mogućem u egzaktnom i empirijom potvrđenom svetu raspravlja se jednako kao i o takođe večitom opozitu između nužnosti i slučaja kada se egzaktna, naučno proverljiva pojava javlja kao nužnost a hipotetička misao o mogućem i verovatnom kao slučajnost koja tu nužnost vraća negde na početak ponovnog ispitivanja i provere. I tako unedogled.
Naša aktuelna svakodnevica, život sa još uvek nepoznatim mutiranim oblikom virusa korona koji razvija bolest nazvanu kovid 19, neodoljivo podseća na fikcijom pokrenutu radnju romana „Besnilo“ samo što se nama danas čini da je „samo mogućnost“ i „samo sličnost“ opasno mutirala u realnost.
Pekić je bio pisac ogromne erudicije, ogromnog talenta i velikog interesovanja ne samo za umetnost, već i za naučna saznanja i političnost, u smislu aktivnog delovanja na stvarnost što je njegova bigrafija, kada je reč o političnom, i potvrdila.
Vratiti se danas romanu „Besnilo“ , znači pokušati nešto za šta će mnogi pisci skromno reći da je nemoguće, dokazati moćno dejstvo „literarno mogućeg i verovatnog“ na stvarnost i još i više, pokušati naučiti nešto iz te „fikcije“. Pekić je svoje junake i njihovu ulogu u strukturi teksta brižljivo planirao, doveo ih je na čuveni londonski aerodrom Hitrou koji je savršena metafora sveta.
Imamo pisca koji planira roman, grupu zanesenih revolucionara namernih da menjaju svet i ponište klasne razlike, gnevnog službenika banke koji ubija moćnog direktora, narednika u potrazi za ubicom, američku i rusku političku delegaciju i sliku geopolitičkih svetskih odnosa i, ono bez čega radnje ne bi bilo, mutirani virus besnila i lekare. Roman ima elemente krimi žanra a celinu modernog ne samo srpskog već i evropskog i svetskog romana koji postaje klasik.
Podeljen na šest delova naslovljenim fazama razvoja besnila, inkubacija, prodroma, akuta, furioza, paraliza i koma, metaforična je predstava faza čovekovog suočavanja sa opasnošću, od početne negacije preko poricanja, straha koji prelazi u paniku do haosa iz kojeg će se razviti ili novi život ili uvod u konačni nestanak.
Ne završava slučajno Pekić roman citatom iz Kamijeve „Kuge“ o bacilu koji vreba neprekidno jer, od toga kako reagujemo na opasnost i kakvim rešenjima pristupamo zavisi da li će se granice karantina otvoriti ka životu, ili će ona objava s početka ovog teksta, konačno postati realnost mogućeg.
Autor: Marija Nenezić
Izvor: RTS
Ovu onespokojavajuću objavu donelo je novo rukovodstvo londonskog aerodroma Hitrou posle skoro sveopšteg pomora i masovnih nemira koji su izbili i pretili da smrtonosno besnilo pređe iz karantinske zone aerodroma u London. I dovoljno je jednom pročitati sve ove tačke dnevnog reda jedne distopijske svakodnevice u kojoj je samo „likvidacija“ izvesna pa da se izazove gotovo fiziološka reakcija i panika savlada zdrav razum.
Ovo je, naravno, samo deo Pekićevog romana „Besnilo“, objavljenog 1983. godine. Načelo koje je još Aristotel postavio razdvajajući istoriografiju i pesništvo o onom što se stvarno dogodilo i onom što se moglo dogoditi, pratio je i Pekić te i sam u uvodu knjige naglasio da su „svi događaji fiktivni“, a da je „realna samo njihova mogućnost“. O mogućem u egzaktnom i empirijom potvrđenom svetu raspravlja se jednako kao i o takođe večitom opozitu između nužnosti i slučaja kada se egzaktna, naučno proverljiva pojava javlja kao nužnost a hipotetička misao o mogućem i verovatnom kao slučajnost koja tu nužnost vraća negde na početak ponovnog ispitivanja i provere. I tako unedogled.
Naša aktuelna svakodnevica, život sa još uvek nepoznatim mutiranim oblikom virusa korona koji razvija bolest nazvanu kovid 19, neodoljivo podseća na fikcijom pokrenutu radnju romana „Besnilo“ samo što se nama danas čini da je „samo mogućnost“ i „samo sličnost“ opasno mutirala u realnost.
Pekić je bio pisac ogromne erudicije, ogromnog talenta i velikog interesovanja ne samo za umetnost, već i za naučna saznanja i političnost, u smislu aktivnog delovanja na stvarnost što je njegova bigrafija, kada je reč o političnom, i potvrdila.
Vratiti se danas romanu „Besnilo“ , znači pokušati nešto za šta će mnogi pisci skromno reći da je nemoguće, dokazati moćno dejstvo „literarno mogućeg i verovatnog“ na stvarnost i još i više, pokušati naučiti nešto iz te „fikcije“. Pekić je svoje junake i njihovu ulogu u strukturi teksta brižljivo planirao, doveo ih je na čuveni londonski aerodrom Hitrou koji je savršena metafora sveta.
Imamo pisca koji planira roman, grupu zanesenih revolucionara namernih da menjaju svet i ponište klasne razlike, gnevnog službenika banke koji ubija moćnog direktora, narednika u potrazi za ubicom, američku i rusku političku delegaciju i sliku geopolitičkih svetskih odnosa i, ono bez čega radnje ne bi bilo, mutirani virus besnila i lekare. Roman ima elemente krimi žanra a celinu modernog ne samo srpskog već i evropskog i svetskog romana koji postaje klasik.
Podeljen na šest delova naslovljenim fazama razvoja besnila, inkubacija, prodroma, akuta, furioza, paraliza i koma, metaforična je predstava faza čovekovog suočavanja sa opasnošću, od početne negacije preko poricanja, straha koji prelazi u paniku do haosa iz kojeg će se razviti ili novi život ili uvod u konačni nestanak.
Ne završava slučajno Pekić roman citatom iz Kamijeve „Kuge“ o bacilu koji vreba neprekidno jer, od toga kako reagujemo na opasnost i kakvim rešenjima pristupamo zavisi da li će se granice karantina otvoriti ka životu, ili će ona objava s početka ovog teksta, konačno postati realnost mogućeg.
Autor: Marija Nenezić
Izvor: RTS
