„Beograd bez sna“ – Novotalasna epopeja o jednoj izgubljenoj generaciji
Novotalasni Beograd s početka osamdesetih, žurke, umetnički performansi, izložbe, gradske face, muzika, filmovi i Fest, odlazak Tita i kraj jednog doba – o svemu tome piše muzičar, pesnik, novinar, pisac Vladimir Đurić Đura u svom novom romanu „Beograd bez sna“ nedavno objavljenom u prestižnoj Laguninoj biblioteci „Meridijan“ koju uređuje pisac Igor Marojević.
Kroz dogodovštine mladog beogradskog pesnika Barona, njegova filozofiranja, poeziju i samoispitivanje, Đurić piše o Beogradu koga više nema, o upisima na FDU, redovima za Fest, žurkama nalik onim u Njujorku, panku i novom talasu, koncertima grupa Idoli, Šarlo Akrobata, Film, Partibrejkersi, Boa…o tome kako je tada bilo lepo biti mlad. Verovatno će to svako reći za svoju mladost, ali se nekako čini da je Beograd 1980-ih bio posebno mesto.
Baronovo društvo su umetnici – stvarni i izmišljeni, a kroz njegove ljubavne avanture sa britanskom pankerkom Tunge, slikarkom Ljubicom, pop zvezdom Aleks, darkerkom Teodorom, zagrebačkom glumicom Tanjom, Đurić piše o umetničkoj sceni Beograda (i pomalo Zagreba) 1979–1982.
Đurićev Baron je beogradski Odisej u potrazi za svojom Penelopom, kralj bez kraljevstva budući da se pred kraj romana otkriva tajna njegovog porekla koja, kako navodi izdavač, daje dodatni smisao njegovom nadimku.
Svima koji vole Đurinu muziku i poeziju, koji su uživali u njegovim kolumnama i predavanjima, „Beograd bez sna“ će biti savršeno štivo pošto je potpuno u njegovom fazonu – raspričano, simpatično, duhovito, urbano.
Oni koji su bili mladi 1980-ih zahvaljujući ovom romanu ponovo će prošetati ulicama svog Beograda, podsetiće se žurki, filmova, muzike, dok će oni mlađi, milenijalci kojima je ovo prvi susret sa frontmenom grupe Đura i Mornari i autorom „Okulture“, uvideti zašto je Beograd u jednom trenutku zaista bio svet.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
Kroz dogodovštine mladog beogradskog pesnika Barona, njegova filozofiranja, poeziju i samoispitivanje, Đurić piše o Beogradu koga više nema, o upisima na FDU, redovima za Fest, žurkama nalik onim u Njujorku, panku i novom talasu, koncertima grupa Idoli, Šarlo Akrobata, Film, Partibrejkersi, Boa…o tome kako je tada bilo lepo biti mlad. Verovatno će to svako reći za svoju mladost, ali se nekako čini da je Beograd 1980-ih bio posebno mesto.
Baronovo društvo su umetnici – stvarni i izmišljeni, a kroz njegove ljubavne avanture sa britanskom pankerkom Tunge, slikarkom Ljubicom, pop zvezdom Aleks, darkerkom Teodorom, zagrebačkom glumicom Tanjom, Đurić piše o umetničkoj sceni Beograda (i pomalo Zagreba) 1979–1982.
Đurićev Baron je beogradski Odisej u potrazi za svojom Penelopom, kralj bez kraljevstva budući da se pred kraj romana otkriva tajna njegovog porekla koja, kako navodi izdavač, daje dodatni smisao njegovom nadimku.
Svima koji vole Đurinu muziku i poeziju, koji su uživali u njegovim kolumnama i predavanjima, „Beograd bez sna“ će biti savršeno štivo pošto je potpuno u njegovom fazonu – raspričano, simpatično, duhovito, urbano.
Oni koji su bili mladi 1980-ih zahvaljujući ovom romanu ponovo će prošetati ulicama svog Beograda, podsetiće se žurki, filmova, muzike, dok će oni mlađi, milenijalci kojima je ovo prvi susret sa frontmenom grupe Đura i Mornari i autorom „Okulture“, uvideti zašto je Beograd u jednom trenutku zaista bio svet.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
Autor: Vladimir Đurić Đura
