Autorka Kerolin Makler o svom romanu „Prizori budućnosti“
Današnji tinejdžeri ne mogu ni da zamisle kakav je život bio pre interneta, pametnih telefona i sličnih novotarija. Kako su se tinejdžeri sporazumevali u doba pre dominacije tehnologije kakvu danas poznajemo – razgovaramo sa autorkom.
Kerolin: Tehnologija se toliko brzo menja da od kada počnemo da pišemo do momenta kada knjigu završimo, pojaviće se najnoviji telefon ili će se alogiratm društvenih mreža promeniti. Pošto Džoš i Ema žive u 1996. godini, znali smo tačno kakva je tehnologija bila dostupna tada. Stvarno smo se zabavljali pokazujući likovima tek tračak buduće tehnologije, dok oni naravno nisu imali ni najblažu ideju u šta zapravo gledaju.
Tehnološki napredak u današnje vreme svakako ima svoje dobre i loše strane, a o njima se puno priča u „Prizorima budućnosti“. Šta ti smatraš privilegijama, a šta opasnostima sveprisutne tehnologije danas (društvenih mreža, pametnih telefona i sličnog)?
Dobra strana je nesumnjiva lakoća sa kojom komuniciramo i delimo informacije. Najveća mana za mene je trošenje i traćenje vremena. Kao i činjenica da se sve manje živi u sadašnjosti, dok previše vemena trošimo na proveravanje telefona.
Kaži nam nešto više o samom procesu pisanja „Prizora budućnosti“. Kako je bilo raditi sa Džejem? Osim toga, koliko je ovo iskustvo bilo slično ili drugačije od pisanja tvojih prethodnih knjiga?
Džej i ja smo se sjajno provodili pišući zajedno. Već u početku smo otkrili da imamo veoma slične stilove. Najbolje je to što sam u svakoj fazi imala Džejevu podršku i što smo mogli da razmenjujemo mišljenja, a to je ono po čemu ovo iskustvo najviše odskače od mog prethodnog rada.
Kada bi imala priliku da gvirneš na svoj Fejsbuk profil 15 godina u budućnost, da li bi bacila pogled?
Ne! Želim da se iznenadim.
Izvor: novelnovice.com
Prevod : Dušica Milićević
Kerolin: Tehnologija se toliko brzo menja da od kada počnemo da pišemo do momenta kada knjigu završimo, pojaviće se najnoviji telefon ili će se alogiratm društvenih mreža promeniti. Pošto Džoš i Ema žive u 1996. godini, znali smo tačno kakva je tehnologija bila dostupna tada. Stvarno smo se zabavljali pokazujući likovima tek tračak buduće tehnologije, dok oni naravno nisu imali ni najblažu ideju u šta zapravo gledaju.
Tehnološki napredak u današnje vreme svakako ima svoje dobre i loše strane, a o njima se puno priča u „Prizorima budućnosti“. Šta ti smatraš privilegijama, a šta opasnostima sveprisutne tehnologije danas (društvenih mreža, pametnih telefona i sličnog)?
Dobra strana je nesumnjiva lakoća sa kojom komuniciramo i delimo informacije. Najveća mana za mene je trošenje i traćenje vremena. Kao i činjenica da se sve manje živi u sadašnjosti, dok previše vemena trošimo na proveravanje telefona.
Kaži nam nešto više o samom procesu pisanja „Prizora budućnosti“. Kako je bilo raditi sa Džejem? Osim toga, koliko je ovo iskustvo bilo slično ili drugačije od pisanja tvojih prethodnih knjiga?
Džej i ja smo se sjajno provodili pišući zajedno. Već u početku smo otkrili da imamo veoma slične stilove. Najbolje je to što sam u svakoj fazi imala Džejevu podršku i što smo mogli da razmenjujemo mišljenja, a to je ono po čemu ovo iskustvo najviše odskače od mog prethodnog rada.
Kada bi imala priliku da gvirneš na svoj Fejsbuk profil 15 godina u budućnost, da li bi bacila pogled?
Ne! Želim da se iznenadim.
Izvor: novelnovice.com
Prevod : Dušica Milićević
