Audio snimci Agate Kristi
„On je užasni egoista“, rekla je Agata Kristi o Herkulu Poarou, svom sjajnom, debeljuškastom, besprekorno obučenom belgijskom detektivu.
„Podbula usedelica“, opisala je gospođicu Marpl, njenu drugu poznatu detektivku. „Stara dama, usedelica koja živi na selu.“
Izgovoreni Agatinim piskutavim glasom, ovi surovi opisi nalaze se na audio kasetama, i godinama su skupljale prašinu u kartonskoj kutiji koju je pronašao njen jedini unuk, Metju Pričard.
Dvadeset sedam traka, koje traju ukupno više od 13 sati ispunjene su Kristinom detaljnom pričom o životu, sirovim materijalima snimljenim početkom šezdesetih, od kojih je na kraju sačinjena njena autobiografija, objavljena posmrtno, 1977. godine. A tu je i jedan od jako izuzetno retkih Agatinih radio intervjua na koje nije rado pristajala.
Kao i u misteriji o jednom od Kristinih izmišljenih detektiva, na snimcima se može čuti samo poslednja trećina njene životne priče.
„Verujemo da je, kao štedljiva žena, više puta koristila ove trake“, rekla je gospođa Harvard, dodajući da Kristi „očigledno“ nije mislila da snimci imaju istorijsku vrednost.
Njeni obožavaoci se možda neće složiti. Kasete su snimane na diktafonu pronađenom zajedno sa 27 traka. Uz povremeno pucketanje u pozadini, možemo čuti Agatu kako govori o pisanju, o svojim junacima i o tome kako ih je zamišljala, a njen ton je varirao od ležernog i nestalnog do oštrog i profesionalnog.
„Trake su izvanredne“, rekla je Laura Tomson, Kristijina biografkinja. „Niko više ne zvuči tako. Ona je stara Engleskinja. Zvuči poput nekoga iz edvardijanske ere, kao neka aristokratkinja. Kao da je ostala zarobljena u periodu ranog 20. veka, gde je društveni poredak netaknut, a ubistva se sprovode samo u društveno prihvatljivom okruženju, tipa: arsenik u kolačima ili nešto slično.“
Na jednoj traci Kristi se priseća kako je dočarala lik gospođice Marpl, koja je prvobitno spomenuta u kratkim pričama, ali je prvi značajniji nastup dobila u romanu, „Ubistvo u parohijskom dvoru: Tajanstveni slučajevi gospođice Marpl“.
„Uopšte se ne sećam da sam napisala 'Ubistvo u parohijskom dvoru: Tajanstveni slučajevi gospođice Marpl‘, rekla je Kristi na snimku. „To znači da ne mogu da se setim gde, kada, kako sam to napisala, kada sam sela da je napišem. A ni ne sećam se zašto sam izabrala novog lika, gospođicu Marpl, kao novog detektiva u ovoj priči. U to vreme sigurno nisam nameravala da čitav život razvijam njen lik.“
Na drugom snimku ona razmatra jako čest predlog, da bi gospođica Marpl i Poaro, njena dva najistaknutija lika, trebalo da se upoznaju.
„Ljudi danas ne prestaju da mi pišu kako bi trebalo da upoznam gospođicu Marpl i Herkula Poaroa“, rekla je Kristi. „Ali zašto bi se upoznali? Sigurna sam da im se to uopšte ne bi svidelo. Neću im dozvoliti da se sastanu, osim ako ne osetim zaista iznenadan i neočekivan poriv da to učinim.“
Njen unuk, gospodin Pričard, koji je i direktor kompanije Agatha Christie Limited, rekao je da ne namerava da objavi svaki minut snimka. „Jedna stvar koju verovatno nećemo učiniti jeste da u celosti objavimo snimke koje smo otkrili“, rekao je. „Postoje prilično detaljni delovi koji su zbunjujući i pomalo nepovezani i morali su da budu dosta izmenjeni kako bi ušli u autobiografiju.“
Na kraju, moguće je da Kristijeva nikada nije ni nameravala da se kasete čuju. Ostavila ih je u skladištu u jednoj od njenih bivših kuća, u Devonu, nedaleko od Torkija, među hrpama drugih uspomena.
Među nekoliko drugih snimaka Kristinog glasa nalazi se i intervju za Bi-Bi-Si radio iz 1955. i snimak iz 1974. godine, u kojem se autorka priseća svog iskustva u medicinskoj ambulanti za vreme Prvog svetskog rata, gde je stekla osnovno znanje o otrovima.
„Bila je sasvim svesna kakvi su njeni likovi“, rekla je gospođa Tomson. „Ali mislim da joj ne bi bilo drago da čuje da ljudi o njenim likovima pričaju na način na koji je to ona činila.“
Ovde možete čuti deo audio materijala.
Autor: Džuli Bozman
Izvor: nytimes.com
Prevod: Lidija Janjić
„Podbula usedelica“, opisala je gospođicu Marpl, njenu drugu poznatu detektivku. „Stara dama, usedelica koja živi na selu.“
Izgovoreni Agatinim piskutavim glasom, ovi surovi opisi nalaze se na audio kasetama, i godinama su skupljale prašinu u kartonskoj kutiji koju je pronašao njen jedini unuk, Metju Pričard.
Dvadeset sedam traka, koje traju ukupno više od 13 sati ispunjene su Kristinom detaljnom pričom o životu, sirovim materijalima snimljenim početkom šezdesetih, od kojih je na kraju sačinjena njena autobiografija, objavljena posmrtno, 1977. godine. A tu je i jedan od jako izuzetno retkih Agatinih radio intervjua na koje nije rado pristajala.
Kao i u misteriji o jednom od Kristinih izmišljenih detektiva, na snimcima se može čuti samo poslednja trećina njene životne priče.
„Verujemo da je, kao štedljiva žena, više puta koristila ove trake“, rekla je gospođa Harvard, dodajući da Kristi „očigledno“ nije mislila da snimci imaju istorijsku vrednost.
Njeni obožavaoci se možda neće složiti. Kasete su snimane na diktafonu pronađenom zajedno sa 27 traka. Uz povremeno pucketanje u pozadini, možemo čuti Agatu kako govori o pisanju, o svojim junacima i o tome kako ih je zamišljala, a njen ton je varirao od ležernog i nestalnog do oštrog i profesionalnog.
„Trake su izvanredne“, rekla je Laura Tomson, Kristijina biografkinja. „Niko više ne zvuči tako. Ona je stara Engleskinja. Zvuči poput nekoga iz edvardijanske ere, kao neka aristokratkinja. Kao da je ostala zarobljena u periodu ranog 20. veka, gde je društveni poredak netaknut, a ubistva se sprovode samo u društveno prihvatljivom okruženju, tipa: arsenik u kolačima ili nešto slično.“
Na jednoj traci Kristi se priseća kako je dočarala lik gospođice Marpl, koja je prvobitno spomenuta u kratkim pričama, ali je prvi značajniji nastup dobila u romanu, „Ubistvo u parohijskom dvoru: Tajanstveni slučajevi gospođice Marpl“.
„Uopšte se ne sećam da sam napisala 'Ubistvo u parohijskom dvoru: Tajanstveni slučajevi gospođice Marpl‘, rekla je Kristi na snimku. „To znači da ne mogu da se setim gde, kada, kako sam to napisala, kada sam sela da je napišem. A ni ne sećam se zašto sam izabrala novog lika, gospođicu Marpl, kao novog detektiva u ovoj priči. U to vreme sigurno nisam nameravala da čitav život razvijam njen lik.“
Na drugom snimku ona razmatra jako čest predlog, da bi gospođica Marpl i Poaro, njena dva najistaknutija lika, trebalo da se upoznaju.
„Ljudi danas ne prestaju da mi pišu kako bi trebalo da upoznam gospođicu Marpl i Herkula Poaroa“, rekla je Kristi. „Ali zašto bi se upoznali? Sigurna sam da im se to uopšte ne bi svidelo. Neću im dozvoliti da se sastanu, osim ako ne osetim zaista iznenadan i neočekivan poriv da to učinim.“
Njen unuk, gospodin Pričard, koji je i direktor kompanije Agatha Christie Limited, rekao je da ne namerava da objavi svaki minut snimka. „Jedna stvar koju verovatno nećemo učiniti jeste da u celosti objavimo snimke koje smo otkrili“, rekao je. „Postoje prilično detaljni delovi koji su zbunjujući i pomalo nepovezani i morali su da budu dosta izmenjeni kako bi ušli u autobiografiju.“
Na kraju, moguće je da Kristijeva nikada nije ni nameravala da se kasete čuju. Ostavila ih je u skladištu u jednoj od njenih bivših kuća, u Devonu, nedaleko od Torkija, među hrpama drugih uspomena.
Među nekoliko drugih snimaka Kristinog glasa nalazi se i intervju za Bi-Bi-Si radio iz 1955. i snimak iz 1974. godine, u kojem se autorka priseća svog iskustva u medicinskoj ambulanti za vreme Prvog svetskog rata, gde je stekla osnovno znanje o otrovima.
„Bila je sasvim svesna kakvi su njeni likovi“, rekla je gospođa Tomson. „Ali mislim da joj ne bi bilo drago da čuje da ljudi o njenim likovima pričaju na način na koji je to ona činila.“
Ovde možete čuti deo audio materijala.
Autor: Džuli Bozman
Izvor: nytimes.com
Prevod: Lidija Janjić
