Anatomija srpske tajne službe u poslednjih 30 godina – „Služba“ Gorana Živaljevića u prodaji od 19. maja
Izdavačka kuća Laguna je objavila knjigu „Služba“ Gorana Živaljevića, koja predstavlja glas jednog profesionalca protiv satanizacije i politizacije Službe državne bezbednosti Srbije, priznanje njenih slabosti i propusta i verodostojno svedočanstvo o zloupotrebama Službe koje su je često pretvarale u žrtvu. Knjiga koja je pred čitaocima ujedno je i prikaz pojedinih važnih događaja u Srbiji i regionu poslednjih decenija iz ugla jednog „kontroverznog“ obaveštajca.
Autor analizira odnos Službe i politike, uočava strane uticaje koji su određivali političke tokove u Srbiji i govori, između ostalog, o tome:
• zašto je došlo do smene Jovice Stanišića
• kako su Britanci kreirali i vodili julovce
• kako su izgledale tihe pobune unutar „Miloševićeve“ Službe
• šta se desilo 4. a šta 6. oktobra 2000. godine
• o čemu je premijer Đinđić razgovarao sa vrhom službe, neposredno pred atentat
• kako slučajevi Ibarske magistrale i ubistava Stambolića i Ćuruvije izgledaju iz ugla profesionalaca u Službi
• da li je politika prestala da nasrće na Službu u vreme demokratije
• kako je biti srpski obaveštajac u regionu
• šta se desilo u Makedoniji i otkud BIA u Sobranju.
Evo šta autor kaže o knjizi:
„Priče o Službi veoma su česte u razgovorima mnogih, od bolje do lošije obaveštenih. Po pravilu, oni lošije obavešteni se najglasnije usuđuju da se proglase znalcima i donosiocima istina, a često je u srži njihovih tumačenja zla namera da se Služba i svi u njoj predstave kao zlo ovog društva, ako ne i najveće.
Bez namere da slepo branim ono što niko pošten, moralan i normalan ne bi ni pokušao, odnosno da tvrdim da su sve i svi u njoj na strani na kojoj bi trebalo da budu – a to je zaštita bezbednosti države, ipak pokušavam da se pobunim protiv postojećih stereotipa i zacementiranih istina o Službi kao o zlu. Pokušavam, zapravo, da objasnim da javnost, građani i Služba nisu ili ne bi trebalo da budu na suprotnim stranama, već saveznici u izgradnji normalnog društva, u čemu bi bilo dobro zaobići sve zlonamerne posrednike, uključujući i dežurne tumače stvarnosti, a pre svih, političare.
Rečenica citirana na početku: ’Vrhunac patriotizma je kada državu branite od vlasti’ (izjava američkog državnog tužioca Džima Garisona, aktera u pokušaju suđenja za ubistvo Kenedija) nije izabrana slučajno i, čini mi se, ako se pažljivo čita, provejava kroz celu knjigu, jer to je upravo misao koju delim, ne samo ja već i veliki broj pripadnika Službe. Udaljavanje Službe od tog postulata, kada god da se dešava, problem je koji se ne sme ne videti jer se to, po pravilu, završava loše i za društvo i za ljude u Službi.
Ova knjiga se mnogima neće dopasti. Neko će prevrnuti očima čim je vidi, a neko će nastaviti putem stereotipa. Neko će reći da ’pravi obaveštajci to ne rade’, neko se zapitati ’zašto sada?’. Nadam se da će biti i dovoljno onih koji će je čitati otvorenog uma, spremni da bar delom razumeju i taj pogled i koji neće među redovima tražiti nekakve tajne i skrivene poruke, jer poruka je sasvim javna – Služba je institucija koja mora da postoji i koja mora da radi u interesu države i njenih građana. Nema tajne o tome. Nema skrivene pozadine, nema ličnih motiva i nema razgovora sa onima koji su svoje utiske i stavove odavno ugradili u političke ili neke druge rovove.
Kao što sam u uvodu napisao, ova knjiga ne pretenduje da bude ni istorija, ni udžbenik, ni odbrana onoga što moral ne trpi, ona je moje viđenje događaja u Službi i u vezi sa Službom u kojoj sam, u proteklih nešto više od 30 godina, sticajem okolnosti nekada bio ne samo svedok već i akter. A dođe trenutak da o akteru govori i on sam, ne samo drugi.“
Knjigu „Služba“ Gorana Živaljevića možete pronaći od utorka 19. maja u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Autor analizira odnos Službe i politike, uočava strane uticaje koji su određivali političke tokove u Srbiji i govori, između ostalog, o tome:
• zašto je došlo do smene Jovice Stanišića
• kako su Britanci kreirali i vodili julovce
• kako su izgledale tihe pobune unutar „Miloševićeve“ Službe
• šta se desilo 4. a šta 6. oktobra 2000. godine
• o čemu je premijer Đinđić razgovarao sa vrhom službe, neposredno pred atentat
• kako slučajevi Ibarske magistrale i ubistava Stambolića i Ćuruvije izgledaju iz ugla profesionalaca u Službi
• da li je politika prestala da nasrće na Službu u vreme demokratije
• kako je biti srpski obaveštajac u regionu
• šta se desilo u Makedoniji i otkud BIA u Sobranju.
Evo šta autor kaže o knjizi:
„Priče o Službi veoma su česte u razgovorima mnogih, od bolje do lošije obaveštenih. Po pravilu, oni lošije obavešteni se najglasnije usuđuju da se proglase znalcima i donosiocima istina, a često je u srži njihovih tumačenja zla namera da se Služba i svi u njoj predstave kao zlo ovog društva, ako ne i najveće.
Bez namere da slepo branim ono što niko pošten, moralan i normalan ne bi ni pokušao, odnosno da tvrdim da su sve i svi u njoj na strani na kojoj bi trebalo da budu – a to je zaštita bezbednosti države, ipak pokušavam da se pobunim protiv postojećih stereotipa i zacementiranih istina o Službi kao o zlu. Pokušavam, zapravo, da objasnim da javnost, građani i Služba nisu ili ne bi trebalo da budu na suprotnim stranama, već saveznici u izgradnji normalnog društva, u čemu bi bilo dobro zaobići sve zlonamerne posrednike, uključujući i dežurne tumače stvarnosti, a pre svih, političare.
Rečenica citirana na početku: ’Vrhunac patriotizma je kada državu branite od vlasti’ (izjava američkog državnog tužioca Džima Garisona, aktera u pokušaju suđenja za ubistvo Kenedija) nije izabrana slučajno i, čini mi se, ako se pažljivo čita, provejava kroz celu knjigu, jer to je upravo misao koju delim, ne samo ja već i veliki broj pripadnika Službe. Udaljavanje Službe od tog postulata, kada god da se dešava, problem je koji se ne sme ne videti jer se to, po pravilu, završava loše i za društvo i za ljude u Službi.
Ova knjiga se mnogima neće dopasti. Neko će prevrnuti očima čim je vidi, a neko će nastaviti putem stereotipa. Neko će reći da ’pravi obaveštajci to ne rade’, neko se zapitati ’zašto sada?’. Nadam se da će biti i dovoljno onih koji će je čitati otvorenog uma, spremni da bar delom razumeju i taj pogled i koji neće među redovima tražiti nekakve tajne i skrivene poruke, jer poruka je sasvim javna – Služba je institucija koja mora da postoji i koja mora da radi u interesu države i njenih građana. Nema tajne o tome. Nema skrivene pozadine, nema ličnih motiva i nema razgovora sa onima koji su svoje utiske i stavove odavno ugradili u političke ili neke druge rovove.
Kao što sam u uvodu napisao, ova knjiga ne pretenduje da bude ni istorija, ni udžbenik, ni odbrana onoga što moral ne trpi, ona je moje viđenje događaja u Službi i u vezi sa Službom u kojoj sam, u proteklih nešto više od 30 godina, sticajem okolnosti nekada bio ne samo svedok već i akter. A dođe trenutak da o akteru govori i on sam, ne samo drugi.“
Knjigu „Služba“ Gorana Živaljevića možete pronaći od utorka 19. maja u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
