Okosnica Laguninog časopisa Bukmarker, koji izlazi svakog meseca i dobija se na poklon pri svakoj kupovini u knjižarama Delfi, jesu ekskluzivni intervjui sa domaćim i stranim piscima.

Za januarski broj, između ostalih, govorio je i francuski pisac i mislilac Amin Maluf, što je velika čast, jer su njegovi intervjui retki. A izuzetno su značajni, baš kao i njegove knjige.

Kompletan intervju pročitajte u aktuelnom broju časopisa, a mi vam prenosimo deo razgovora:

Amin Maluf, čiju novu knjigu „Neočekivana braća“ čitamo u izdanju Lagune, jedan je od najizuzetnijih hroničara našeg doba. Bilo da piše fikciju ili angažovane eseje, Maluf je konstantno u potrazi za konačnim odgovorom na neka ključna pitanja: šta je identitet i koliko nas on predodređuje, da li je čovečanstvo svesno da već duže vreme „pleše na ivici“, kolika je uloga i odgovornost književnosti u savremenom svetu… Svoje misli na ovu temu rado je podelio sa nama.

U knjizi „Neočekivana braća“ kroz fikciju obrađujete teme kojima ste se bavili u esejima „Ubilački identiteti“, „Poremećenost sveta“ i „Brodolom civilizacija“. To je priča o čovečanstvu na ivici katastrofe. Smatrate li da fikcija pruža više slobode za otvaranje takvih tema?

Moja zabrinutost je suštinski ista, bilo da je izražavam u fikciji ili u esejima. Čini mi se da živim u svetu koji je izgubio kompas, gde su identiteti razulareni, gde nema nikakvog vida upravljanja, i koji klizi u brodolom. U radovima koji se bave promišljanjem nastojim da shvatim zašto smo došli dovde. Vraćam se u sećanjima na događaje iz poslednjih pedeset godina pokušavajući da na izvestan način dešifrujem „genealogiju“ propasti. I u romanima, naročito u poslednjem „Neočekivana braća“, zamišljam svet koji bi izašao iz sadašnjeg ćorsokaka, „nekim čudom“, moglo bi se reći, ili radije povratkom duboko univerzalističkoj inspiraciji koja seže u prapočetke istorije. Što se tiče toga da li fikcija omogućuje bolje obrađivanje određenih tema, rekao bih da nam je potrebno nekoliko pristupa istovremeno. Ljudska avantura ima mnogobrojne strane gde se mešaju činjenice i mitovi, razum i strast, složenost i jednostavnost, i čini mi se da književnost ne bi trebalo da zanemari nijedan od ovih aspekata.

Vaši romani i eseji bave se pitanjima religije, nacionalnosti i identiteta u svetu kulturne raznolikosti. Zašto Vam je pitanje identiteta toliko važno? U kojoj meri naše poreklo odražava put kojim idemo?

Ubeđen sam da je pitanje identiteta, zaista, jedno od najvažnijih u ovom veku. Bez sumnje zato što je vrtoglava evolucija komunikacionih tehnologija okupila na izvestan način čitavo čovečanstvo na istom javnom trgu. Ova blizina drugih suočava svakoga od nas sa teskobnim izazovima: kako možemo sprečiti da „moja“ kultura, „moja“ istorija, „moj“ jezik, „moja“ religija budu izvrgnuti ruglu, prezreni, uništeni od tih drugih? Kako sačuvati svoje dostojanstvo i sve što čini moj specifični identitet? Ova pitanja se postavljaju svim ljudskim bićima, bez izuzetka, bogatima kao i siromašnima, moćnima kao i slabima. Svi se osećaju napadnuti, ili potčinjeni, ili zlostavljani, ili preplavljeni nečim tuđim, i konstantno ugroženi. Sve dok ne budemo izgradili harmonizovan svet, gde svako može mirno da pronađe svoje mesto, bez obzira na svoje poreklo ili svoje osobenosti, pitanje identiteta će ostati mučno, destabilizujuće i potencijalno ubilačko.

Razgovarale: Iva Burazor, Nevena Milojević i Maja Zuber
Prevod: Vesna Cakeljić
Foto: Laguna arhiva