Aleksandar Tešić: Ne gode mi poređenja sa Tolkinom
Jedan od najpoznatijih domaćih autora romana epske fantastike i horor žanra Aleksandar Tešić svojim stvaralaštvom odavno je stekao kultni status kod ljubitelja ovog žanra. Trilogijom Kosingas, prema kojoj su napravljeni strip i radio-drama, predstavio je srpsku istoriju i mitologiju, a objavio je i trilogiju o Milošu Obiliću dok je romanom „Gorolom“ takođe ostao na terenu srednjovekovne Srbije. U toku ovogodišnjeg Sajma knjiga pojavio se i novi roman „Sveti rat za Carigrad“ u izdanju Lagune a o njemu, svom dosadašnjem radu i planovima za naredni period u intervjuu za nedeljnik Ekspres govori književnik Aleksandar Tešić.
Kako biste predstavili novi roman „Sveti rat za Carigrad“?
Kao istorijski roman koji detaljno opisuje opsadu Carigrada, iz dana u dan. Čitaoci će se upoznati sa uzrocima koji su doveli do opsade i do pada romejskog carstva. Saznaće nepoznate detalje kako o liku cara Konstantina Dragaša, tako i o sultanu Mehmedu, i o drugim relevantnim likovima koji su obeleželi taj period. U našoj literaturi nema mnogo naslova koji obrađuju pad Carigrada, pa će čitaocima biti zanimljivo da saznaju nešto više o događaju koji je svojevremeno najavljivan kao „kraj sveta“.
Carigrad, odnosno današnji Istanbul, grad je koji je velika inspiracija mnogim umetnicima kroz prohujale vekove. U čemu je njegova tajna?
Carigrad je bio Drugi Rim. U doba kada je prvi Rim propao, Carigrad se uzdigao kao prva prestonica hrišćanstva i kao nova prestonica Rimskog carstva. Od Konstantina Velikog preko Justinijana pa do pada Carigrada u ruke Krstaša 1204, Carigrad je bio centar tadašnjeg sveta. Romejski carevi su izgradili velelepna zdanja i sakupili najveći broj hrišćanskih relikvija. Velika šizma od 1054. godine označila je raspad hrišćanske crkve i Carigrad je postao centar pravoslavlja. Sve je to predstavljalo inspiraciju za umetnike, kako u prošlosti tako i danas.
Da li je ovo istorijski roman ili je više priča o običnim ljudima u vihorima istorijskih previranja?
Ovo je istorijski roman koji prati glavne likove koji su obeležili taj događaj. Treba napomenuti i da je „srpski faktor“ bio vrlo prisutan, pre svega u liku cara Konstantina Dragaša koji je sebe smatrao više Srbinom nego Romejom, dobio je ime po majčinom ocu Konstantinu Dejanoviću Dragašu, srpskom velmoži u Makedoniji koji je poginuo u bici na Rovinama. Maćeha sultana Mehmeda bila je Mara Branković koja je imala veliki uticaj na njega i postavljala je carigradske patrijarhe nakon pada Grada. Sultan ju je zvao „majkom“. Ne treba zaboraviti ni Konstantina Mihailovića, kasnije autora „Janičarovih uspomena“, koji je kao mladić učestvovao u vazalnim trupama koje je despot Đurađ morao da pošalje sultanu za rat.
Da li smo mi Srbi dovoljno danas svesni važnosti koju su Carigrad i Vizantija imali za našu istoriju i kulturu?
Kao što rekoh, u našoj literaturi nema mnogo dela koja se bave ovim pitanjem. Čak i čuvena „Istorija Vizantije“ Georgija Ostrogorskog, koja je kod nas prevedena još krajem šezdesetih godina prošlog veka, posvećuje samo jedan pasus opsadi grada. Dakle, naši čitaoci nisu imali širok izbor na ovu temu. Usudiću se reći da, izuzev istoričara, imaju čak i neke pogrešne zaključke u vezi s tim.
Vaš serijal Kosingas postao je kultni i svojevrstan književno-kulturni fenomen. Kako je nastala ova književna trilogija?
Trilogija Kosingas je nastala kao moja želja da čitaoce bolje upoznam s našim slovenskim korenima, našim mitovima, predanjem i poreklom običaja koje i danas upražnjavamo. Posle prve trilogije, želeo sam da se pozabavim i našom istorijom 14. veka i likovima koji su obeležili kraj srpskog carstva i despotovine. Tako je nastao serijal od deset obimnih knjiga.
Kao istorijski roman koji detaljno opisuje opsadu Carigrada, iz dana u dan. Čitaoci će se upoznati sa uzrocima koji su doveli do opsade i do pada romejskog carstva. Saznaće nepoznate detalje kako o liku cara Konstantina Dragaša, tako i o sultanu Mehmedu, i o drugim relevantnim likovima koji su obeleželi taj period. U našoj literaturi nema mnogo naslova koji obrađuju pad Carigrada, pa će čitaocima biti zanimljivo da saznaju nešto više o događaju koji je svojevremeno najavljivan kao „kraj sveta“.
Carigrad, odnosno današnji Istanbul, grad je koji je velika inspiracija mnogim umetnicima kroz prohujale vekove. U čemu je njegova tajna?
Carigrad je bio Drugi Rim. U doba kada je prvi Rim propao, Carigrad se uzdigao kao prva prestonica hrišćanstva i kao nova prestonica Rimskog carstva. Od Konstantina Velikog preko Justinijana pa do pada Carigrada u ruke Krstaša 1204, Carigrad je bio centar tadašnjeg sveta. Romejski carevi su izgradili velelepna zdanja i sakupili najveći broj hrišćanskih relikvija. Velika šizma od 1054. godine označila je raspad hrišćanske crkve i Carigrad je postao centar pravoslavlja. Sve je to predstavljalo inspiraciju za umetnike, kako u prošlosti tako i danas.
Da li je ovo istorijski roman ili je više priča o običnim ljudima u vihorima istorijskih previranja?
Ovo je istorijski roman koji prati glavne likove koji su obeležili taj događaj. Treba napomenuti i da je „srpski faktor“ bio vrlo prisutan, pre svega u liku cara Konstantina Dragaša koji je sebe smatrao više Srbinom nego Romejom, dobio je ime po majčinom ocu Konstantinu Dejanoviću Dragašu, srpskom velmoži u Makedoniji koji je poginuo u bici na Rovinama. Maćeha sultana Mehmeda bila je Mara Branković koja je imala veliki uticaj na njega i postavljala je carigradske patrijarhe nakon pada Grada. Sultan ju je zvao „majkom“. Ne treba zaboraviti ni Konstantina Mihailovića, kasnije autora „Janičarovih uspomena“, koji je kao mladić učestvovao u vazalnim trupama koje je despot Đurađ morao da pošalje sultanu za rat.
Da li smo mi Srbi dovoljno danas svesni važnosti koju su Carigrad i Vizantija imali za našu istoriju i kulturu?
Kao što rekoh, u našoj literaturi nema mnogo dela koja se bave ovim pitanjem. Čak i čuvena „Istorija Vizantije“ Georgija Ostrogorskog, koja je kod nas prevedena još krajem šezdesetih godina prošlog veka, posvećuje samo jedan pasus opsadi grada. Dakle, naši čitaoci nisu imali širok izbor na ovu temu. Usudiću se reći da, izuzev istoričara, imaju čak i neke pogrešne zaključke u vezi s tim.
Vaš serijal Kosingas postao je kultni i svojevrstan književno-kulturni fenomen. Kako je nastala ova književna trilogija?
Trilogija Kosingas je nastala kao moja želja da čitaoce bolje upoznam s našim slovenskim korenima, našim mitovima, predanjem i poreklom običaja koje i danas upražnjavamo. Posle prve trilogije, želeo sam da se pozabavim i našom istorijom 14. veka i likovima koji su obeležili kraj srpskog carstva i despotovine. Tako je nastao serijal od deset obimnih knjiga.
Po motivima Kosingasa urađen je strip kao i radio-drama. Da li se razmišlja o filmu ili TV seriji?
Uvek se o tome razmišlja, ali vreme će pokazati da li će se i ostvariti. U svakom slučaju, mislim da kod nas ne postoje uslovi da se uradi jedan tako veliki i zahtevan projekat.
Napisali ste i trilogiju o Milošu Obiliću. Zašto baš ovaj junak Kosovskog boja kao nosilac radnje tih romana?
Miloš Obilić je naš najveći kosovski junak, a Kosovski boj je najznačajniji događaj s kraja 14. veka koji je kasnije odredio našu sudbinu. I pored njegovog velikog značaja, danas se još uvek raspravlja o njegovom ishodu. Čini se da kako vreme odmiče, sve smo dalji od konačne istine. Želja mi je bila da „rekonstruišem“ njegov život na osnovu našeg predanja i da opišem Kosovski boj onako kako sam ga ja doživeo nakon opsežnog istraživanja.
Često Vas nazivaju „srpski Tolkin“. Gode li Vam takva poređenja?
Iskreno, ne, jer niti sam ja kao Tolkin, niti je moje delo slično „Gospodaru prstenova“. Ali kada se Kosingas pojavio, sad već daleke 2008, bilo ga je potrebno nekako predstaviti publici jer samo ime ništa ne otkriva, pa je moj izdavač bio primoran da ga uporedi sa nekim koliko toliko sličnim štivom, a najbliži je bio Tolkinov „Gospodar prstenova“.
Kakva je sudbina epske fantastike i fantastike uopšte u današnjoj književnosti i uopšte popularnoj kulturi?
Dok je naučna fantastika u našoj književnosti već odavno prisutna, epska fantastika je bila manje zastupljena. Tek s pojavom Kosingasa dobija veći zamah, pa je sad izbor naslova i autora daleko veći i bolji. Važno je naglasiti da se svakim danom pojavljuju novi, mladi pisci u ovom žanru. To je sad jedan od najdinamičnijih žanrova kod nas.
Rođeni ste u Čačku, nedavno nas je napustio Vaš Čačanin i rokenrol velikan Bora Đorđević. Kako ćete pamtiti legendarnog Boru Čorbu i da li su Vas ljudi poput njega podstakli da se u mladosti okrenete svetu umetnosti?
Bora je obeležio mladost moje generacije, a njegove pesme su, čini se, danas aktuelnije nego što su nekad bile. Mene će najviše podsećati na jedno lepo i bezbrižno doba moje mladosti. Njegovo delo će ga nadživeti i nastaviće da živi kao legenda, rame uz rame s ostalim našim velikanima iz kulture. Slava mu!
Autor: Srećko Milovanović
Izvor: Ekspres
Uvek se o tome razmišlja, ali vreme će pokazati da li će se i ostvariti. U svakom slučaju, mislim da kod nas ne postoje uslovi da se uradi jedan tako veliki i zahtevan projekat.
Napisali ste i trilogiju o Milošu Obiliću. Zašto baš ovaj junak Kosovskog boja kao nosilac radnje tih romana?
Miloš Obilić je naš najveći kosovski junak, a Kosovski boj je najznačajniji događaj s kraja 14. veka koji je kasnije odredio našu sudbinu. I pored njegovog velikog značaja, danas se još uvek raspravlja o njegovom ishodu. Čini se da kako vreme odmiče, sve smo dalji od konačne istine. Želja mi je bila da „rekonstruišem“ njegov život na osnovu našeg predanja i da opišem Kosovski boj onako kako sam ga ja doživeo nakon opsežnog istraživanja.
Često Vas nazivaju „srpski Tolkin“. Gode li Vam takva poređenja?
Iskreno, ne, jer niti sam ja kao Tolkin, niti je moje delo slično „Gospodaru prstenova“. Ali kada se Kosingas pojavio, sad već daleke 2008, bilo ga je potrebno nekako predstaviti publici jer samo ime ništa ne otkriva, pa je moj izdavač bio primoran da ga uporedi sa nekim koliko toliko sličnim štivom, a najbliži je bio Tolkinov „Gospodar prstenova“.
Kakva je sudbina epske fantastike i fantastike uopšte u današnjoj književnosti i uopšte popularnoj kulturi?
Dok je naučna fantastika u našoj književnosti već odavno prisutna, epska fantastika je bila manje zastupljena. Tek s pojavom Kosingasa dobija veći zamah, pa je sad izbor naslova i autora daleko veći i bolji. Važno je naglasiti da se svakim danom pojavljuju novi, mladi pisci u ovom žanru. To je sad jedan od najdinamičnijih žanrova kod nas.
Rođeni ste u Čačku, nedavno nas je napustio Vaš Čačanin i rokenrol velikan Bora Đorđević. Kako ćete pamtiti legendarnog Boru Čorbu i da li su Vas ljudi poput njega podstakli da se u mladosti okrenete svetu umetnosti?
Bora je obeležio mladost moje generacije, a njegove pesme su, čini se, danas aktuelnije nego što su nekad bile. Mene će najviše podsećati na jedno lepo i bezbrižno doba moje mladosti. Njegovo delo će ga nadživeti i nastaviće da živi kao legenda, rame uz rame s ostalim našim velikanima iz kulture. Slava mu!
Autor: Srećko Milovanović
Izvor: Ekspres
