Adam Grant nije vaš tipični profesor biznisa. Još u dvadesetim je stigao do pozicije stalnog predavača a doktorat je dobio za manje od tri godine. Piše kolumne sa jednim od direktora Fejsbuka Šeril Sandberg i dobija pohvale za knjigu od ljudi poput Džej Džej Abramsa, režisera „Ratova zvezda“.

Zato ne bi trebalo da nas iznenadi to što je nekonvencionalnost tema njegove knjige „Originalni – kako menjaju svet oni koji se ne slažu sa većinom“ koja ispituje kako ljudi ostvaruju revolucionarne ideje. On u knjizi pobija verovanje da oni preduzimaju radikalne rizike (često se dešava da zadrže stare poslove, a idejama se bave sa strane). Razbija predrasudu da su kupci najbolji izvor ideja (to su, u stvari, naše kolege). I upozorava na potencijalne loše strane jake, posvećene poslovne kulture (posle nekog vremena, mogu dovesti do sporijeg rasta).

Usput, utemeljuje knjigu na njemu svojstvenom pristupu zasnovanom na dokazima koji je ne opterećuju – skoro svaka stranica uvodi novu studiju socijalnih naučnika.

Kreativnost je tema koja je očigledno više puta obrađena u knjigama. Čime ova knjiga doprinosi, a da  to negde već nismo videli?

Ovo je kao nastavak kreativnosti. Ova knjiga je o svemu što se dešava nakon što ste imali ideju. Postoji bezbroj kreativnih knjiga „evo kako da stvorite ideju“ ili „evo kako da mislite drugačije od ostalih.“ Mislim da nam kreativne ideje ne nedostaju. Mislim da je problem to što ljudi ne znaju kako da ih iskoriste. Ne znaju kako da progovore, kako da se čuju, da nađu saveznike, ne znaju da li su jedna, dve ili deset ideja koje su osmislili uopšte dobre. U suštini, ovo je knjiga kako – kad već imate ideju – da je realizujete.

Neki dokazi i razbijeni mitovi koje ste prezentovali veoma su me iznenadili, a neki su delovali kao zdravorazumski – iako su išli protiv konvencionalne mudrosti. Na primer, ideja da odugovlačenje ima pozitivnu stranu. Koji vas je koncept u vašem istraživanju najviše iznenadio?

Jedno od najvećih iznenađenja je bila priča o Meridit Peri (osnivač kompanije „uBeam“ i preduzetnik u oblasti bežične energije) i povezanim dokazima o „tempered radicals“ (ljudi koji rade van konvencionalnih okvira). Za mene je kontraintuitivno da možete biti uspešniji tako što ćete kriti svoju svrhu i da možete privući više saveznika i konvertovati skeptike skrivajući cilj koji želite da ostvarite. Drugi je ideja da su „prijatelji sa potpuno različitim stavovima“ u stvari gori saveznici od neprijatelja. To je takođe bilo veliko iznenađenje.

Diskusija o zamkama sa kojima se velike firme susreću kada imaju jaku poslovnu kulturu je veoma interesantna, posebno kada brojni lideri izgleda misle da je jaka korporativna kultura veoma bitna. Koje su loše strane?

Moramo biti jasni: postoje dobre strane i loše. Takve firme su odlične za privlačenje jedinstvenih ljudi, talentovanih i motivisanih, jer prave mesto gde bi se osećali kao da tu pripadaju. Ali kako organizacije rastu, jake kulture naginju stagnaciji, inerciji i teškoćama u inovaciji i promenama. Kada želite da izgradite jaku kulturu, pokušavate da dovedete ljude koji imaju nešto zajedničko. To znači da imaju isti sistem vrednosti i pristupaju problemu na sličan način. Iskustva su im verovatno slična i to istiskuje različita mišljenja.

Ovo je prilično jasno prilikom zapošljavanja. Studije koje je vodio Džim Barton u firmama iz Silicijumske doline koje su zapošljavale kulturološki prikladne – nauštrb veština i potencijala – pokazale su da one imaju veću šansu da prežive i da dobiju investicije. Ali nakon toga, dolazi do mnogo sporijeg rasta. Kada zapošljavate kulturološki prikladne, dobijate gomilu ljudi koji misle, rade i izgledaju isto kao vi.

Više mi se dopada ideja o zapošljavanju na osnovu „kulturološkog doprinosa.“ Umesto da dovedemo ljude koji su kulturološki prikladni, hajde da zaposlimo one koji će je obogatiti. Hajde da vidimo šta fali našoj kulturi i da zapošljavamo na osnovu toga. To ide van odabira. Moramo da nagradimo i unapredimo ljude koji misle drugačije od većine, a to je ponekad veoma teško uraditi u jakim kulturama.

Uvek se naježim kada čujem termin „kulturološki prikladan“. Zvuči kao da želite da istisnete raznolikosti samo na lepši način.

Kulturološka prikladnost je najpopularniji model zapošljavanja u firmama danas. I ja se ježim na to. Ali postoji mnogo lidera koji su potpuno nesvesni loših strana ili su razmislili malo o njima i odlučili da ipak dobre strane preovlađuju.

Mislim da je deo onoga što je zainteresovalo ljude za vašu knjigu i to što vi sprovodite ono što pišete i poznati ste kao osoba koja nudi veliki deo svog vremena i ekspertize. Dakle, da li ste vi „originalni“?

Mislim da ja ne mogu o tome da sudim. Nadam se da imam napredne ideje koje su originalne. Neke od njih su o pronicljivosti u sopstvenom poslu, a neke se tiču i borbe za briljantna dela drugih ljudi koja nisu videla svetlost dana.

Ono što je lično u ovoj knjizi je to da sam počeo kao konforimsta. Predavao sam tuđe ideje u učionici. A glavno obeležje originalnosti jeste odbacivanje ponuđenih vrednosti i istraživanje postoji li neka bolja mogućnost. Ja  sam to proučavao više od decenije i ispostavilo se da je manje teško nego što sam očekivao…

Izvor: washingtonpost.com