9 knjiga koje obavezno treba pročitati po preporuci Marija Vargasa Ljose
Mario Vargas Ljosa jedan je od najznačajnih pisaca ovog doba. Nobelova nagrada za književnost 2010. godine i članstvo u Španskoj kraljevskoj akademiji od 1994. godine samo su dve od mnogih nagrada i priznanja koje je stekao tokom svoje duge književne i stvaralačke karijere.
Predstavljamo vam spisak knjiga koje, po mišljenju Marija Vargasa Ljose, obavezno treba pročitati, kao i razloge koje je ovaj peruanski autor naveo zbog kojih to treba da učinite.
„Veliki Getsbi“ – Frensis Skot Ficdžerald
„Čitav roman deluje poput zamršenog lavirinta sa mnogo ulaza, pri čemu svaki od njih može da vam posluži da prodrete u njegovu suštinu. Ukoliko romanu pristupate iz ugla ispovesti autora, dobićete romantičnu priču koja će vam izmamiti suze“, rekao je Vargas Ljosa.
„Srce tame“ – Džozef Konrad
„Čitav roman deluje poput zamršenog lavirinta sa mnogo ulaza, pri čemu svaki od njih može da vam posluži da prodrete u njegovu suštinu. Ukoliko romanu pristupate iz ugla ispovesti autora, dobićete romantičnu priču koja će vam izmamiti suze“, rekao je Vargas Ljosa.
„Srce tame“ – Džozef Konrad
„Retko koje delo je uspelo da na tako jezgrovit i upečatljiv način prikaže zlo, bilo da se radi o njegovim pojedinačnim, metafizičkim aspektima ili o njegovom manifestovanju u društvu“, istakao je Mario Vargas Ljosa.
„Rakova obratnica“ – Henri Miler
„Glavni lik, narator ovog dela, nešto je najbolje što je Henri Miler ikada stvorio kao romanopisac. Taj opsceni i narcisoidni ’Henri’, koji prezire svet, i misli samo o svom falusu i svojim crevima, poseduje jedinstven način izražavanja, rableovsku energiju da vulgarnost i prljavštinu preobrati u umetnost, i sposobnost da svojim moćnim poetskom glasom na viši nivo uzdigne fiziološke funkcije, podlost, gadost, i da vulgarnosti podari estetsku vrednost.“
„Doktor Živago“ – Boris Pasternak
„Glavni lik, narator ovog dela, nešto je najbolje što je Henri Miler ikada stvorio kao romanopisac. Taj opsceni i narcisoidni ’Henri’, koji prezire svet, i misli samo o svom falusu i svojim crevima, poseduje jedinstven način izražavanja, rableovsku energiju da vulgarnost i prljavštinu preobrati u umetnost, i sposobnost da svojim moćnim poetskom glasom na viši nivo uzdigne fiziološke funkcije, podlost, gadost, i da vulgarnosti podari estetsku vrednost.“
„Doktor Živago“ – Boris Pasternak
„Jer bez te haotične istorije koja manipuliše njima, zbunjuje ih i na kraju razara, životi glavnih likova ne bi bili onakvi kakvi jesu. Centralna tema romana, ona koja se neprestano provlači, poput lajtmotiva, kroz sva turbulentna događanja jeste bespomoćnost pojedinca pred istorijom, njegova ranjivost i nemoć kada se nađe u vrtlogu ’velikog događaja’“, naveo je Mario Vargas Ljosa.
„Gospođa Dalovej“ – Virdžinija Vulf
„Ono što svetu gospođe Dalovej daje njegovu čudesnu originalnost jeste sistematsko ulepšavanje života koje se ostvaruje pomoću njegovog odraza u istančanim osećanjima, sposobnim da u svakom predmetu i u svakoj okolnosti prepoznaju skrivenu lepotu koju poseduju“, rekao je Vargas Ljosa.
„Lolita“ – Vladimir Nabokov
„Ono što svetu gospođe Dalovej daje njegovu čudesnu originalnost jeste sistematsko ulepšavanje života koje se ostvaruje pomoću njegovog odraza u istančanim osećanjima, sposobnim da u svakom predmetu i u svakoj okolnosti prepoznaju skrivenu lepotu koju poseduju“, rekao je Vargas Ljosa.
„Lolita“ – Vladimir Nabokov
„Pripovedanje Hamberta Hamberta odlikuju pauze, neizvesnost, lažni tragovi, ironija i dvosmislenost, koje on vešto koristi da bi održao pažnju čitalaca. Njegova priča je skandalozna, ali nije pornografska, pa čak ni erotična. Dijalozi Hamberta Hamberta prožeti su neprestanim ismevanjem institucija, profesija i obaveza, počevši od psihoanalize – jedne od Nabokovljevih najomraženijih tema – pa sve do obrazovanja i porodice“, objasnio je Mario Vargas Ljosa.
„Zaslepljenost“ – Elijas Kaneti
„Uz demone društva i vreme u kome je živeo, Kaneti je pisao onima koji su prebivali u njemu samom. Njegov roman, barokni prikaz sveta pred raspadom, ujedno je i fantazmagorično remek-delo u kome je pisac sjedinio svoje najdublje strahove i žudnje sa potresima i krizama koji razaraju njegov svet“, navodi on.
„Gepard“ – Đuzepe Tomazi di Lampeduza
„Baš kao kod Lesama Lime i Aleha Karpentjera, baroknih pripovedača koji mu nalikuju po tome što su stvorili velelepne književne svetove otporne na zub vremena, i u ’Gepardu’ se putem jezika postiže trik pomoću koga fikcija dobija sopstveni identitet, a subjektivno vreme se razlikuje od hronološkog“, objasnio je slavni pisac.
„Mišljenja jednog klovna“ – Hajnrih Bel
„’Mišljenja jednog klovna’, najpoznatiji roman Hajnriha Bela, na zaista odličan način prikazuje maničnu društvenu osetljivost. U pitanju je ideološka, ili, kako se u to vreme (1963) govorilo, ’angažovana’ fikcija. Ovaj roman daje oštru religijsku i moralnu kritiku katolicizma i buržoaskog društva u posleratnoj Saveznoj Nemačkoj“, objašnjava Nobelovac.
Autor: Karmen Gijen
Izvor: en.actualidadliteratura.com
Prevod: Kristijan Vekonj
